Откривамо зашто је СРПСКИ МЕД све траженији
Велики потенцијали пчеларства у нашој земљи, у којој је прошле године број кошница увећан за милион
Пчеларство, као једна од најстаријих привредних грана, и даље крије велике потенцијале за развој. Производња меда у Србији лане је била, према проценама, 10.000 тона. Извоз бележи константан раст, а кошнице су све бројније. Према подацима пчеларске привреде у нашој земљи, процењује се да је број кошница за годину дана увећан за више од милион комада. И да ће и даље расти.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2016/03/28/posao.jpg?itok=K69m-BqT)
ВЛАДА СРБИЈЕ ПОМАЖЕ ПРЕДУЗЕТНИШТВО: За младе предузетнике 220 милиона, а за ОВУ ГРУПУ додатних 100 МИЛИОНА
- Мед спада у најздравију храну у исхрани становништва, а Србија располаже знатним природним ресурсима, који су основ развоја пчеларства и потребно их је у будућности максимално користити. То све указује на огромне потенцијале за даљи развој ове привредне гране - истичу у Привредној комори Србије.
Танка је линија између пчеларења које је хоби и професионалног пчеларења.
- Привредно пчеларство у Србији из године у годину се све више развија. Област пчеларства је добијала помоћ од државе за омасовљење, али је сада неопходно одређеним мерама помоћи развој пчеларства као привредне делатности - указују у ПКС.
Укупан извоз меда у 2018. години, износио је 2.744 тоне у вредности од 12.369.800 долара. То је за 17 одсто мање него 2013. године, а ипак представља раст, и то од 26 одсто, у односу на 2018. годину.
Највише меда прошле године из Србије је извезено у Норвешку, Италију и Немачку: укупно 1.696 тона. Велики пораст извоза меда бележе Аустралија, Кина, Македонија...
Увоз меда у нашу земљу је симболичан и износи свега 43 тоне. Највише меда се увозило из Немачке, Мађарске, са Новог Зеланда и из Грчке.
- Све већа потражња меда отвара велике могућности за озбиљнији развој пчеларства у Републици Србији - истичу у Привредној комори.
- Индиректне користи од пчеларства у опрашивању биљака у воћарству, повртарству, ратарству и спонтаних биљних врсти, од великог су значаја за друга пољопривредна газдинства и екосистем уопште. Технологија пчеларства је напредовала у Републици Србији што се види из раста броја кошница по газдинству, а и у продуктивности.
Да би се овај тренд раста пчеларске производње наставио потребно је израдити Стратегију развоја привредног пчеларства у ресорном министарству.
Такође, неопходно је ускладити законске прописе Републике Србије са прописима ЕУ и што пре основати радну гупу за израду Правилника о пчелињем отрову у ресорном министарству; Увести пчеларство као обавезни предмет у средње пољопривредне школе и, коначно - да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде именује Референтну лабораторију за анализе меда и других пчелињих производа.