Пајат за Глас Америке: О руднику литијума одлучује народ у Србији, САД подржавају став власти (ВИДЕО)

Рудник литијума је прилика за Србију да продуби везе са Европском унијом и позиционира се као лидер у индустрији која ће бити веома важна у будућности, али о томе да ли ће рудника и бити треба да одлучи народ у Србији, рекао је у интервјуу за Глас Америке Џефри Пајат, помоћник државног секретара САД за енергетске ресурсе.

Додао је и да западне земље траже алтернативу у снабдевању литијумом, јер у великој мери зависе од Кине. Пајат је одговорио и на тврдње из Москве да Запад руши власт у Србији кроз протесте против литијума и истакао да је ситуација супротна - да Америка подржава власт у Србији у вези са пројектом "Јадар" и Рио Тинто.

Глас Америке: Господине Пајат, више пута сте исказали подршку пројекту „Јадар“ у Србији. Због чега је тај пројекат важан за САД?

Пајат: Ово је важан пројекат за САД из неколико разлога. Најпре, то је прилика да се продубе везе између ЕУ и Србије, што је циљ америчке политике већ годинама. Такође, важан је део нашег партнерства са ЕУ како бисмо убрзали енергетску транзицију и како бисмо произвели велике количине кључних минерала потребних за испуњење циља који сви желимо - а то је смањење емисија угљен-диоксида у нашим економијама.

Глас Америке: Кажете да је ово питање важно због јачања веза Србије и ЕУ, али да ли је важно за Србију?

Пајат: О томе треба да одлучи народ у Србији. Моје мишљење је да је ово генерацијска прилика за Србију да се постави на лидерску позицију у индустрији која ће бити јако, јако важна у будућој конкуретности у САД, Европи и изван. Сви ми смо исувише зависни од једне земље - Кине, која контролише велики део рударења и прераде ових енергетских минерала. Постоји систематски покушај у ЕУ, САД да диверсификују ланац снабдевања. Питање одакле ће та диверсификација да дође је и даље отворено. Али Србија, због своје геологије, има јединствену прилику да игра глобално значајну улогу у том процесу.

Глас Америке: Да ли је Америци потребан литијум из Србије како би smanjilla зависност од Кине?

Пајат: Прво, треба нам драстично повећање ових минерала да бисмо испунили климатске циљеве. На пример, до 2040. године морамо да повећамо глобалне залихе литијума 42 пута, како бисмо радили по плану енергетске транзиције. Развијаћемо литијум где год га нађемо. У Америци имамо неколико нових текућих пројеката, Секретаријат за енергетику се провизорно обавезао да уложи две милијарде долара у постројење за прераду литијума у Невади. Пре неколико недеља сам био у Бело Хоризонтеу, у Бразилу, где сам разговарао са представницима америчке компаније која тамо ради на попуњавању бразилских резерви. Причамо о томе широм света, али десило се да су у Европи, у Србији пронађене једне од најбољих резерви литијума.

Глас Америке: У САД ради један рудник литијума, у Невади, али постоји још налазишта у тој држави, Северној Каролини, Калифорнији. Ако је литијум толико потребан, зашто се не копа овде?

Пајат: Копамо, поменули сте Неваду. Видите, САД имају дугачку историју рударења, баш као и Србија. Поменули смо Калифорнију, цела економска прича те државе почиње рударством и златном грозницом. Калифорнија сада предводи пут вађења литијума из слане воде. Морамо да искористимо сваку прилику коју имамо пред собом. Али, желим да будем веома, веома јасан: о томе како Србија развија своје ресурсе треба да одлучи народ у Србији. Ја сам овде да вам кажем да, са америчког становишта, видимо генерацијску прилику за Србију да заузме лидерску позицију, не само у рударењу литијума. Морамо да развијемо и прераду ових минерала и дамо додату вредност. Европа, као и САД, креће се брзо ка електрификацији саобраћаја и потребно нам је много више минерала за батерије, али су нам потребне и батерије, ћелије, производња аутомобила. У свему томе Србија може да има значајну улогу, посебно у европском ланцу снабдевања.

Глас Америке: У Европи има неколико пројеката литијума, али још нико није почео рударење. Критичари пројекта „Јадар“ кажу да је улога Србије да буде "рударска колонија за богате земље". Како Ви то видите?

Пајат: Одговор је да Србија треба да почне са производњом вреднијих ствари, то је оно што покушавамо да радимо и овде у САД, и ту се наши интереси поклапају. Јер сад имате ситуацију да се литијум из земаља као што је Бразил ставља на бродове и шаље у Кину на прераду. И то није одрживо решење у погледу енергетске одрживости, нити економског развоја.

Глас Америке: Многи у Србији, са разних страна политичког спектра, противе се копању литијума због забринутости за животну средину. Са једне стране, Рио Тинто је имао случајеве загађења животне средине услед рударења, са друге стране власти у Србији су показале да не могу увек да натерају стране инвеститоре на поштовање еколошких прописа. Имајући све то у виду, зашто мислите да је ово "генерацијска прилика" за Србију?

Пајат: Да почнем са индустријом рударења, јер то је глобално питање, и ми радимо на томе овде у САД - како да развијемо технологије рударења које више чувају околину, локалне заједнице…Нећемо моћи да испунимо своје енергетске циљеве ако не повећамо количине ових материјала, а то морамо да радимо на најодрживији могући начин. Зато и наглавашамо високе стандарде. Такође сам уверен у једну ствар: да ће западна компанија попут Рио Тинта, која је предмет ревизије својих акционара, која мора да се усклади са прописима на свим тржиштима на којима ради, имати много више стандарде него компанија из Кине, или неки други нетранспарентни актер. А нарочито јер је повезана са великим европским произвођачима аутомобила - чије је највеће богатство управо њихов бренд. Јел мислите да ће Мерцедес да „загади“ свој бренд користећи ресурс који није произведен на одржив начин? Ја не мислим да хоће, јер су уложили исувише новца у неговање тог бренда.

Глас Америке: Како коментаришете оптужбе из Русије да Запад, кроз протесте против Рио Тинта, жели да дестабилизује ситуацију и сруши власт у Србији?

Пајат: То је потпуно бесмислено. Много ствари у руском рату информацијама је одсечено од чињеница, од стварности. Посматрам то већ деценију и по. Ми подржавамо власт у Србији и њену позицију у овом пројекту. Зашто бисмо, забога, онда били заинтересовани да негујемо опозицију? Јасно је да постоји само једна земља која је заинтересована да држи Србију рањивом и зависном. И последњи пут кад сам проверавао, то је била Руска Федерација.