ШТА ЈЕ ВАЖНИЈЕ, ПАРЕ ИЛИ ЗДРАВЉЕ: За 35 сати више се људи пријавило за 60 евра него у четири месеца за вакцинацију
Од јануара за вакцинацију се пријавило нешто више од два милиона људи, а у првих 35 сати пријаве за новчану помоћ исти тај број пријава је премашен
Од јануара до сада, за скоро четири месеца, у Србији се за вакцину против корона вируса пријавило нешто више од два милиона људи. Међутим, првог дана када је почела пријава за новчану помоћ државе од 60 евра, исти број грађана је аплицирао, али у року од 35 сати! Када се ситуација овако посложи, намеће се питање како убедити људе да се вакцинишу истом брзином као што би да узму новац.
РАДНО ВРЕМЕ ЗА УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ: Ко ће радити а ко не, и колико? Погледајте ДЕТАЉАН списак!
КВАДРАТ СКУПЉИ И ДО 100 ЕВРА? Због нових цена грађевинског материјала промене и на тржишту некретнина
ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Гради се хидроелектрана "Бук бијели" на Дрини!
Да је ситуација на нивоу социолошког феномена, приметио је и сам председник Србије Александар Вучић. Он је након постављања камена темељца за ковид болницу у Новом Саду у среду у изјавама за медије рекао да је у Србији дато више од два милиона првих доза вакцине против корона вируса, али и да се за само 12 сати пријавило више од милион грађана за новчану помоћ.
– Када је у питању да држава да паре онда се брзо пријави пуно грађана – констатовао је он.
У међувремену цифра пријављених се попела на два милиона.
- Укупно два милиона грађана се до овог тренутка пријавило за помоћ оф 60 евра, дакле за првих 35 сати од када је почела пријава путем портала Управе за трезор - написао је јуче министар финансија Синиша Мали на свом Инстаграм профилу.
Вакцина против корона вируса доказано спашава животе и далекосежно је добра одлука које би требало сви да смо свесни до сада. Не само да вакцинацијом штитимо своје здравље, већ на тај начин чувамо животе своје породице и ближњих, а сваком вакцином смо ближи нормалном животу за какав знамо од пре ковида.
Ипак, били је потребно скоро четири месеца да би се два милиона људи пријавило за спасоносну вакцинацију, док истом том броју људи само 35 сати да тражи 60 евра од државе. Иако је јасно да је новац увек пријатнији стимуланс, овако брз одзив не објашњава где је грешка у позиву за вакцинацију и да ли уопште има грешке.
Очигледно проблем није у самом систему пријаве. Није ни у необавештености грађанства и неагилности, а на крају дана, јасно је да није толико ни до неповерења. У чему је онда проблем и како подстаћи људе да похрле у редове за вакцинацију?
Социолог проф. др Рако Божовић објашњава да проблем треба тражити у предрасудама, незнању и сиромаштву.
- Живот сам више диктира одлуку од наговара или кампање или било ког утицаја. Људи емпиријски знају да не живе добро и према томе, похитали су да приме новчану помоћ. А са друге страни, анитиваксери су направили велики проблем у хармонијском односу да се људи заштите вакцином и првог таласа неповерења јер је први утисак и одлучујући. Стереотип се одмах усели у неку менталну празнину, у незнање - објашњава Божовић.
Овај социолог објашњава да смо као друштво склони предрасудама, односно суђењу пре знању, као и да се оне овде лако "усаде".
- Када већ имате свест пуну предрасуда онда је лако усадити нову. Као што садите биљку у плодну земљу уз адекватну климу. А ми смо имали и климу за тако нешто. Дакле, имамо наслеђе као подршку за ову причу и имамо отпор према свему што је ново. Још смо оптерићени претходним незнањима - каже он.
Ипак, вакцина није нешто што је потпуни новус за наше становништво, као ни епидемија заразних болести. Међутим, када се овој вакцини учита цео дискурс око корона вируса, она престаје да постоји у антиваксерском уму само као заштита од болести, као што је на пример цепиво против туберкулозе које смо сви примили на рођењу, већ постаје потпуна новина која је од медицинско-научног достигнућа извитоперена у потпуно зло.
- Ми смо увек давали отпор према ономе што нам је апсолутно ново. Као друштво имамо навику да не прихватамо новине, то није ствар само короне. То је наслеђе које нас притиска. Нарочито ме изненађују млади људи. Они долазе из традиционалних породица која још није преломила између традиционалног и модерног. Није стигла да поред онога што су потенцијали друштва да буде савремена. Велико је то чуда да млади људи и поред факултета тако мисле, а требало би да добро знају шта је вакцина. Ово је велика вредносна збрка у нас. Ми смо једно аномично друштво - прича Божовић.
Да би изједначили број и брзину пријављивања грађана за новчану помоћ, Божовић истиче да је за то неопходна дубока и коренита промена друштвене свести.
- Један професор је доказивао да је 90 одсто људи у односу на нове технологије, на медијске и дигиталне промене - полуписмено. Тада постаје јасно у каквом друштвеном контексту живимо. Са друге стране, нас обавија сиромаштво и материјално и културно и духовно. Нећемо моћи да изједначимо оне за вакцинацију и оне који хрле за 60 евра - сматра Божовић.
Са друге стране, ако Срби већ овако добро реагују на новчане стимулансе да ли би била добра идеја да спојимо ове две праксе? Односно, шта ако би смо новчану помоћ давали само оним грађанима који су се вакцинисали? Такви предлози већ постоје у свету. Ипак, за овакав предлог није др Невен Цветићанин из Интитута друштвених наука.
- Ја сам против било каквих административних мера које би људи могли да схвате као неку принуду или неку врсту уцене. То је мач са две оштрице у социологији. У том случају делује једна повратна опруга, кад год неког стискате можете да изазовате контраефекат. На крају, није лоше ни да се види расположење грађана и да тога буду свесне политичке елите. Са друге стране правите расцеп међу људима. Тако да остаје само полагани рад на подизању стандарда јер ови подаци говоре да су егзистенцијални проблеми нашем народу на првом месту - објашњава Цветићанин и додаје да је главни узрочник за овакав став друштва управо слабији економски стандард.
Цветићан апострофира да ови подаци сугеришу да је питање економског стандарда очигледно најважније у нашем друштву, важније чак и од здравља.
- Лако је социолошки закључити да је стандард главна преокупација, а не питање здравља или граница или било чега другог. Оно што је интересантно, у Европској унији људи желе да се вакцинишу, али немају довољно цепива, док је код нас обратна ситуација. Дакле, ако би стандард код нас порастао као у грађана Европске уније, тада би питање пуке егзистенције било замењено неким другим приоритетима, као што је здравље. Такође, тај природни пут мењања ставова је много бољи - каже Цветићанин.