ПЕНЗИЈУ МОЖЕТЕ ДА УПЛАЋУЈЕТЕ САМИ СЕБИ И УОПШТЕ НЕ ЗАВИСИ ОД ШКОЛЕ И РАДА: Ево детаљног водича како да остварите право

Законом о пензијском и инвалидском осигурању омогућено је грађанима да 'повежу' стаж у периоду када нису обавезно осигурани. У време када немају стаж по неком од законом предвиђених основа, према члану 15 Закона о ПИО, могу сами да уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање.

Стаж остварен по овом основу изједначен је са другим основима осигурања и урачунава се на исти начин за испуњење услова за пензију. Такође, он једнако утиче на месечни износ пензије. Највећа разлика је у томе што уз овај вид пензијског осигурања грађани немају истовремено и здравствено осигурање.

Закон прописује и одређене услове за укључивање у добровољно осигурање. Пре свега, особа које подноси захтев за стицање својства осигураника по члану 15 Закона о ПИО не може да буде корисник права на пензију. Такође, као што је поменуто, не може ни да буде осигураник по било ком другом основу. То практично значи да је добровољно укључење у обавезно осигурање доступно грађанима Републике Србије који нису већ стекли право на пензију и који нису запослени, односно не обављају самосталну или пољопривредну делатност. У току поступка који се води по захтеву будућег осигураника ове чињенице се обавезно проверавају.

Шта ако је неко већ пријављен на осигурање?

У случајевима када се утврди да подносилац захтева има већ регистровану пријаву на осигурање која из било ког разлога није 'затворена' одговарајућом одјавом, неопходно је претходно спровести поступак како би се та чињеница проверила. У поступку је потребно са сигурношћу утврдити да ли је то раније осигурање престало.

Уколико је особа пријављена по основу обављања самосталне делатности, биће потребно да достави доказе из надлежног регистра (најчешће је то Агенција за привредне регистре) да самосталну делатност више не обавља, док у случају да је у питању запослење правна ситуација може да буде и доста компликованија.

Могуће је да одјава не постоји због пропуста. Дешава се и да је бивши послодавац престао са радом, што знатно отежава утврђивање чињеница. У таквим случајевима потребно је прибавити све расположиве доказе о трајању запослења (радна књижица са уписаним даном почетка и престанка запослења, решење о престанку радног односа, решења о годишњим одморима, оверена здравствена књижица и слично) како би се правилно регистровала одјава са осигурања.

Да ли стаж могу да уплаћују инвалиди?

Такође, проверава се и да ли је осигураника већ наступио неки од осигураних случајева по основу којих се остварује право на пензију. На пример, уколико је већ утврђена инвалидност, то утиче на могућност самосталне уплате стажа. Подносилац захтева ће моћи да стекне својство добровољног осигураника али му се стаж навршен по том основу неће сабирати у стаж потребан за остваривање права на инвалидску пензију. Наиме, Законом је прописано да уколико је неки од осигураних случајева већ наступио, лице може да стекне својство осигураника само за случајеве који нису наступили.

У нашем примеру, осигураник који има потпуни губитак радне способности може кроз члан 15 Закона да оствари стаж осигурања по основу ког ће остварити само право на старосну пензију када испуни услове за утврђивање тог права. Уколико остварује право на инвалидску пензију, тај стаж се не би узео у обзир. На сличан начин није могуће укључити се у добровољно осигурање ако је подносилац захтева навршио године живота које су прописане као услов за старосну пензију.

Да ли је могуће повезати стаж?

Закон прописује и да се својство осигураника стиче најраније 30 дана пре подношења захтева. Дакле, није могуће повезати стаж у неким ранијим периодима када је осигураник био незапослен. Подносилац на обрасцу захтева обавезно наводи датум од кога жели да стекне својство осигураника, при чему је потребно да узме у обзир ову законску одредбу.

Уколико је од престанка претходног осигурања прошло више од 30 дана, стаж неће моћи да буде у континуитету, о чему сви заинтересовани треба да воде рачуна како не би пропустили овај рок. То је веома важно у случајевима подносилаца захтева за признавање права на старосну пензију који нису потпуно сигурни да имају довољно стажа осигурања за утврђивање тог права, а престало им је осигурање – најчешће радни однос.

Такви осигураници могу уз захтев за пензију да поднесу и захтев за укључивање у добровољно осигурање, условно, при чему ће им се својство осигураника утврдити само у случају да без тог стажа услови за пензију нису испуњени, а у минимално потребном трајању за испуњење услова. Подношење захтева након више од 30 дана од престанка осигурања значи и касније укључење у осигурање, па и касније испуњење услова за пензију.

ЗАХТЕВ

При подношењу захтева за добровољно приступање обавезном осигурању на захтеву се наводи и основица за коју се опредељује, а на коју ће плаћати доприносе. Подносилац захтева се слободно опредељује за основицу, без ограничења.

На избор не утиче ни стручна спрема, ни претходне зараде. Основица може да буде у распону од најмање 35 одсто, до максимално петоструког износа просечне зараде у Републици. На основу изабране основице одређује се месечни износ доприноса, а изабрана основица може да утиче на месечни износ пензије. По подношењу захтева за укључивање у осигурање доноси се решење које се подносиоцу доставља на адресу пребивалишта. У том решењу наведен је датум почетка осигурања, изабрана основица и месечни износ доприноса, као и број рачуна на који се врши уплата доприноса, са позивом на број који се уписује на уплатницу.

ОСНОВИЦА ЗА УПЛАТУ

У 2024. години најнижа основица осигурања је 40.143 динара, а осигураници који се за њу определе месечно ће уплаћивати 9.634 динара. На другом крају лествице је максимална основица која износи 573.470 , а она осигуранику доноси месечну обавезу уплате од 137.632 динара. Између минималне и максималне постоји још 11 различитих основица доступних за избор. Уколико се у току трајања осигурања неко одлучи да промени основицу осигурања, то је могуће учинити подношењем одговарајућег захтева.

Основица може да се промени најраније од дана подношења таквог захтева, па је и о томе потребно водити рачуна. Особе осигуране на овај начин треба редовно да измирују доприносе. Уколико се доприноси не плате у року од шест месеци од дана доспелости, осигуранику се утврђује престанак осигурања са даном до када су доприноси редовно уплаћени.

Колико траје самостална уплата доприноса?

Накнадне уплате по истеку наведеног рока не узимају се у обзир. Добровољно обавезно осигурање траје све док се решењем не утврди његов престанак, најчешће по захтеву самог осигураника. Престанак осигурања може се утврдити и по службеној дужности, у случају да осигураник стекне својство осигураника по неком другом основу или у случају нередовног плаћања доприноса. Подношење захтева за пензију сматра се и захтевом за престанак добровољног осигурања, с тим што ће се у том случају ценити услов за утврђивање права, како се не би осигурање прекинуло пре него што осигураник наврши довољно стажа за остваривање права на пензију.

Сваки осигураник који сам уплаћује доприносе може у организационим јединицама Фонда да затражи проверу уплаћених доприноса, како би знао до ког датума су плаћени, односно да ли постоји дуг по том основу.

Извор: Србија Данас/Курир