ПОБУНА ПРОТИВ ПЛАТНИХ КАРТИЦА Трговци тужили због превеликих накнада
Трговци су се побунили због превеликих накнада које плаћају за трансакције на приликом коришћења кредитних картица.
Након америчких трговаца, тужбу против компанија Visa и Mastercard због превисоких накнада покренула су и предузећа у Великој Британији. Спор који је у САД вођен безмало две деценије окончан је овог марта нагодбом.
Таквим исходом многи нису задовољни и траже да се законски обузда превелика доминација ових корпорација, које држе преко три четвртине картичарског тржишта у западним земљама. Истовремено, у понуди је све више алтернативних начина плаћања, чије коришћење потпуно заобилази технологију на којој су Visa и Mastercard изградили своја царства.
Британски регулатор платних система (ПСР) објавио је почетком јуна да привредници у овој земљи могу да туже америчке компаније за кредитне картице Visa и Mastercard због превисоких накнада.
Ова институција је првобитно одбила да уважи захтеве о покретању спора налик оном који се против ових фирми донедавно водио у САД. У међувремену, британски регулатор је променио одлуку са образложењем да су Visa и Mastercard повећали накнаде за преко 30 одсто у реалном износу. То је предузећа у Великој Британији коштало више од 250 милиона фунти, а нема доказа да је са поскупљењем порастао и квалитет услуга.
Нешто раније, крајем марта ове године, Visa и Mastercard, као и банке са којима сарађују у САД, прихватиле су нагодбу са америчким трговцима, чиме је окончан процес који је трајао безмало две деценије. Два картичарска гиганта пристала су на нешто ниже накнаде за плаћања америчким кредитним и дебитним картицама у наредних пет година, што би трговцима требало да уштеди око 30 милијарди долара. Нагодба подразумева и да ће тужене компаније укинути одредбе које спречавају трговце да усмеравају купце на јефтиније начине плаћања.
Пирова победа
У америчкој јавности се већ коментарише да је ово „Пирова победа“. Када је овај судски спор започео 2005. године, трговци су били огорчени због вртоглаво високе просечне међубанкарске накнаде од 1,75 одсто.
Од тада до постизања нагодбе просечна међубанкарска накнада је порасла за 25 одсто. Поједини коментатори тврде да је добитак од 30 милијарди долара за америчке трговце фактички губитак, не само зато што су они у међувремену потрошили далеко више од те суме на све скупље провизије за картичарске трансакције, него првенствено због тога што није постигнут главни циљ.
Наиме, трговци су захтевали да се компанијама Visa и Mastercard ограничи монополски положај који им и омогућава да наплаћују овако високе накнаде. Страхује се како би нагодба постигнута у марту могла да послужи као „Тројански коњ“ за блокирање иницијатива да се законски обузда превелика доминација ових корпорација на америчком тржишту.
Више заступника у америчком Сенату поднело је предлог који подржавају и бројна трговачка удружења да се донесе Закон о тржишном надметању кредитним картицама, који би отворио врата за лакши улазак нових учесника и производа на картичарско тржиште.
Бројнија конкуренција би корисницима омогућила шири избор, створила услове за повољније провизије, а све то би допринело и већој стабилности овог дела финансијског тржишта.
Противници таквог предлога тврде да би промене прописа подстакле зајмодавце да уведу нове накнаде за потрошаче како би сачували погодности за трговце. Усвајање овакве регулативе би захтевало и потпуну реорганизацију постојеће технологије за обраду картица, што би могло да доведе до тога да више страних платних мрежа обрађује трансакције које су извршене америчким кредитним картицама и да се тиме угрози национална безбедност.
Они који настоје да са мање страсти анализирају аргументе за и против нове регулативе, истичу да је можда највећи квалитет овог предлога у томе што он представља први озбиљан покушај да се уздрма дуопол Висе и Матрерцарда, који држе преко три четвртине картичарског тржишта у западним земљама.
Међубанкарске накнаде трн у оку
Ова два гиганта, од којих је Visa започела своју „каријеру“ 1958. а Mastercard 1966. године, врло брзо су се наметнула на тржишту и током наредних деценија су „одувала“ конкуренцију, попут компанија Дисцовер и AmEx.
Захваљујући оваквој експанзији, Visa и Mastercard су дошли у позицију да намећу услове трговцима, укључујући и висну накнада за обраду трансакција. То је битно умањило конкурентност малих трговаца, јер ове трошкове преваљују на потрошаче кроз више цене производа. Амерички трговци троше око 138 милијарди долара годишње на накнаде за обраду картичних трансакција, што је у овој делатности други највећи трошак након плата.
Шта дуопол нуди заузврат? Способност обраде 1.700 трансакција у секунди, укључујући прекограничне трансакције, велику инфраструктуру и међународни домет, веома напредне сигурносне системе који корисницима нуде безбедан и поуздан начин плаћања. То су само неке од предности Висе и Mastercarda које тренутна конкуренција тешко може да достигне.
Зашто се онда корисници жале? Поред високих накнада и строгих правила поврата новца, овим компанијама се замера да је њихово пословање нетранспарентно, да примењују непоштену пословну праксу и према корисницима и у начину на који истискују конкуренцију с тржишта.
Посебан трн у оку су међубанкарске накнаде које се наплаћују за обраду трансакција. Европска унија је ограничила накнаде за кредитне картице на 0,3%, у Кини WeChat и Alipay прикупљају само 0,1%, али у САД накнаде за кредитне картице нису регулисане и могу порасти и до 3,5%.
У Великој Британији, након што је напустила Европску унију, повећане су накнаде за прекограничне трансакције упркос томе што није било видљивог повећања трошкова за издаваоце картица.
- Тачно је да банке узимају део тих накнада како би финансирале погодности за своје клијенте. Међутим, енормне накнаде које плаћају за коришћење мрежа генеришу огромну зараду за Вису и Mastercard и повећавају трошкове за потрошаче. Трговци су подигли малопродајне цене за 1,4 одсто како би покрили те трошкове - наводи британски стручњак за финансијска тржишта Мајк Дејвис.
На Истоку нешто ново
Дејвис подсећа да за разлику од западних тржишта, преостали свет има алтернативу. Кинески Унион Pay већи је по приходима од Висе или Mastercarda, иако нема исти међународни досег. У Индији, држава је усмерила банке да користе локалне алтернативе (НПЦИ) и казнила западне компаније због непоштовања локалних правила о складиштењу података.
Док није избио рат у Украјини и уследиле санкције Русији, руска мрежа МИР је представљала озбиљну конкуренцију на картичарском тржишту, наводи британски аналитичар и додаје да овакве националне иницијативе све више постају међународне кроз уговоре између компанија из различитих земаља.
Примера ради, сингапурски PayNow и тајландски PromptPay успоставили су 2021. године први систем у свету за прекогранични пренос средстава у реалном времену путем мобилних телефона.
Истовремено, све већа доступност интернета у свету омогућила је коришћење алтернативних метода плаћања на развијеним, али и на мање развијеним тржиштима. У суштини, већина њих користи QR кодове или мобилне апликације како би омогућила директне платне трансакције између продаваца и купаца.
Тиме се у потпуности заобилази потреба за постојећом технологијом на којој су Visa и Mastercard изградили своја царства.