ПОЧЕО ВАЛУТНИ РАТ, КИНА ЗАДАЛА ПРВИ УДАРАЦ: Америка више НИКАДА неће бити БРОЈ ЈЕДАН!
Трговински рат између Кине и Сједињених Америчких Држава не јењава, а од понедељка је прешао у нову фазу коју неки стручњаци називају и "валутни рат".
Наиме, кинеска централна банка девалвирала је јуан тако да је курс кинеске валуте после више од једне деценије пробио кључни ниво од седам јуана за један долар, а америчко министарство финансија означило је због тога Кину као валутног манипулатора, први пут од 1994. године. Ова најновија дешавања у трговинском конфликту између две земље изазвала су бурне реакције и на глобалним финансијским тржиштима.
ПРЉАВ УДАРАЦ АМЕРИКЕ, МОСКВА ЉУТА! У глуво доба спустили рампу, СВЕ ЈЕ СТАЛО: Прекорачили сте сваку границу!
ТРАМП ПОНОВО ТВИТУЈЕ ПРОТИВ КИНЕ: Посебно се обратио једном делу америчких држављана! (ФОТО)
НИШЛИЈКА ПОСАДИЛА ДОМАЋУ ШИЉУ И ОТКРИЛА ЈАПАНЦИМА АЈВАР: Далеки исток полудео за српским џемом од паприка
- Долар више није универзално платежно средство, а Америка мора да се суочи са чињеницом да није, и никад више неће бити, економска сила број један - оцењује у разговору за медије консултант за страна улагања Махмут Бушатлија.
Слична предвиђања изнела је и америчка банка ЈП Морган која сматра да ће се амерички долар суочити са тешкоћама да остане водећа међународна валута у наредним деценијама. Наиме, целокупна Азијска економска зона учествује са две трећине у глобалном економском расту и чини 50 одсто глобалног БДП-а, а растућа куповна моћ те регије повећаће број недоларских трансакција.
- То ће умањити статус долара као резервне валуте. Другим речима, у наредним деценијама сматрамо да ће светска економија прећи с доминације САД и америчког долара у систем у којем ће Азија поседовати већу моћ - оценује америчка банка.
Европа у сталној кризи
Бушатлија сматра да се САД тренутно понашају као "рањена звер" која у том свом копрцању више повређује најближе, односно пријатељске земље, него оне са којима има супротстављене ставове.
- Европа осећа озбиљно оптерећење због односа са САД. Трговински сукоби Америке, санкције и затварање појединих тржишта, које доводи и до спречавања сарадње европских компанија са Блиским Истоком или Русијом имају значајне последице. Немачка, на пример, увози гас из Русије и тренутна ситуација веома омета тај процес, а знамо и да је уз разне притиске из САД уништен пројекат гасовода Јужни ток, док се сада слично покушава и са Северним током 2 - објашњава Махмут Бушатлија.
Он сматра да је слична ситуација и са Ираном, који се полако отвара и постаје веома примамљиво тржиште на коме би Европа имала много тога да прода, али и да купи, попут нафте и гаса.
- Европа мора да реши проблем са САД да би могла да решава своје проблеме, пошто је практично реч о спојеним судовима - наводи.
Бушатлија каже да је успоравање европске привреде сасвим очекивано, јер је криза из Америке, која је тамо почела 2006. и 2007. године стигла 2008. и до Европе. Према мишљењу Бушатлије, од тада је Стари континент у сталној кризи, а сада је коначно и Немачка ушла у рецесију.
- Прво смо ту имали проблем са хипотекама, па затим са дуговима - најпре корпоративним, а онда и државним. Пошто се проблем не решава он се, логично, после неког времена поново јавља -наводи Бушатлија.
ФЕД, ЕЦБ и Србија
Америчка централна банка (ФЕД) смањила је прошле недеље своје каматне стопе први пут после светске економске кризе 2008. године, а из Народне банке Србије су тада оценили да се може очекивати да заокрет у карактеру монетарне политике ФЕД-а има одређеног утицаја и на Србију, кроз даљи пад премије ризика земље, повећано интересовање страних инвеститора за улагања у хартије од вредности, као и по основу задржавања повољних услова задуживања.
Велики ланац продавница затвара 4.500 радних места: Ови људи губе посао
ДЕТАЉНО УПУТСТВО: Ево шта да радите ако на летовању изгубите пасош или платну картицу
Ако не дође до "Брегзит договора" БЕЗ ПОСЛА остаје 1,2 МИЛИОНА ЉУДИ широм Европе
Махмут Бушатлија сматра да је Србија сувише мала да би овакве акције у Америци изазвале тако брзе ефекте на нашем тржишту.
- Што се тиче Европе и евентуалних потеза Европске централне банке (ЕЦБ), ту би требало мало сачекати да нова директорка у потпуности преузме кормило. Кристин Лагард је добар избор за ову позицију, реч је о великом професионалцу и док се налазила на челу ММФ-а била је веома одлучна. Успела је да покрене неке реформе, а сада би своја знања требало да примени у Европи, где постоји реалан проблем са монетарним системом у Еврозони. Наиме, њен претходник Марио Драги је завршио свој мандат тако што је привео крају "упумпавање новца", али без резултата које је желео када је реч о опоравку система - оцењује Бушатлија.
НЕОБИЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: Овако би изгледала Земља да на њој остане САМО 100 ЉУДИ (ВИДЕО)
