Постоји рачуница колико губимо за сваког образованог који оде из Србије у иностранство: Цифре су ЗАПАЊУЈУЋЕ
Високообразовани муж и жена, који са двоје основаца емигрирају из Србије у потрази за бољим условима живота, кроз образовање које су стекли, из државе са собом "изнесу" и најмање око 94.000 евра. Гледаћају колико је то укупно, долазимо до између 960 милиона до чак 1,2 милијарде евра!
Како показује истраживање Института за развој и иновације, названо "Цена младог емигранта", у особу која је у Србији завршила основно образовање уложено је 13.572 евра. Свршени матурант средње школе односно гимназије потрошио је 20.854 евра на образовање, а када дипломирате на основним студијама у Србији, у вас је уложено 34.139 евра.
Истраживање подразумева да основне студије у нашој земљи у просеку трају пет година, те се и то одразило на рачуницу. Дакле, годишње се у једног студента уложи нешто више од две и по хиљаде евра.
"Најскупља" је она особа која је завршила и постдипломске студије, јер је у њу уложено чак 54.576 евра. Напомиње се ипак, да процену трошкова докторског образовања није лако извршити, због недоступности података у потребним структурама, али закључак који је угрубо могао да се изведе јесте да се око 55.000 евра у просеку троши на образовање доктора наука.
ЗАПЕЛО НА КЉУЧНОМ КОРАКУ Рециклирамо свега 10 одсто ђубрета
Изградња кућа и станова више неће бити иста: НЕИМАРСКО ПРАВО МОЖЕ ДА ТРАЈЕ НАЈДУЖЕ 100 ГОДИНА
НАТО бомбардовање докрајчило српску економију, а БИТНА ПОУКА за будућност је јасна!
Истраживање се с једне стране ограђује, те се наводи да ове бројке одговарају некоме ко је завршио основну или средњу школу, факултет, односно постдипломске студије 2018. године, имајући у виду цене трошкова које су узели у обзир, а које су ограничили на протеклих неколико година.
У сваком случају, када све ове податке укрстимо са бројем особа који оду из наше земље, долазимо до податка да годишње укупно из Србије "изађе" између 960 милиона до 1,2 милијарде евра, у зависности од тога каква је била образовна структура исељеника.
Ради поређења, укупна зарада од извоза информационих комуникационих услуга у 2018. години износила је око 1,1 милијарду евра, док су приходи целог пољопривредног сектора, у плодним годинама, износили око 900 милиона евра.
Ипак, као што и назив истраживања поштено каже, оно јесте концентрисано на млађу популацију, али ми свакако остајемо без одговора на питање колико је уложено у неког ко је емигрирао, а има, рецимо, педесетак година.
Занимљиво је и да неке развијене земље, у које радници најчешће емигрирају, мењају своје прописе и протоколе како би задовољили своје потребе за радницима одређених професија, и како би придошлице могле и да остану и лакше се интегришу. Такође, те мере подстичу младе и способне грађане Србије да наставе своје образовање или да развију своје каријере у једној од земаља ЕУ.
Ту се јавља још једна интересантна констатација аутора истраживања: да је добит развијене земље у коју је радник дошао, значајнија од губитка који је друга земља претрпела његовим одласком.
- Земље одредишта високообразованих људи несумњиво су на добитку њиховим доласком и укључивањем у економски и друштвени систем. Овај "добитак" је много већи од "губитка" матичне земље. Не само да је проблем радне снаге решен на тај начин, већ треба узети у обзир и веће трошкове државе и домаћинстава за образовање у развијеним земљама - наводи се у истраживању и продачавају подаци којома се то поткрепљује.
Према подацима Еуростата за 2015. годину, годишњи трошкови за државу и домаћинства за средње образовање у Француској износили су око 11.000 евра, у Немачкој око 10.500 евра, док је нешто мање од 1.500 евра по студенту потрошено у Србији.
Родитељи и студенти - спремите кеш: Цене станова за издавање РАСТУ, али има и ЦАКА ЗА УШТЕДУ
Продаје се Комерцијална банка: Држава очекује добит од 415 МИЛИОНА ЕВРА
Како се топлане прилагођавају климатским променама? Београд је ДОНЕО ОДЛУКУ
Овај јаз је још већи када се погледа академско образовање, тако да се у Србији годишње троши око 2.800 евра на студента, а скоро осам пута више у Великој Британији, шест пута више у Шведској, пет пута више у Немачкој, наводи се у извештају.
Дакле, годишње се код нас троши далеко, далеко мање новца за образовање сваког ученика, него што се то чини у европским земљама. Тако, ишколована радна снага добијена "на готово" у овом извештају посматрана је као велики добитак друштву сваке од тих земаља.
Међутим, иако Србија неупитно губи одласком радно способног кадра, истаживачи сматрају да, са глобалног становишта, миграциони процеси имају и позитиван утицај, јер повећавају општу добробит, ефикасност и допринос глобалном расту, сматрају истраживачи. Тако кажу следеће: најважнија корист од тока миграција јесте новац који емигранти шаљу породици у домовину. Њихов приход побољшава квалитет живота прималаца, али и значајно утиче на српску привреду. Србија је на врху међу европским земљама у новцу који пристиже на овај начин.
Поређења ради, нето приход од директних страних инвестиција у последње три године у Србији износио је 2,5 милијарде долара.
