ТОКОВИ "ПРЉАВОГ" НОВЦА ИЗАШЛИ НА ВИДЕЛО: Милијарде америчких долара "опере" се сваке године
Стручњаци Техничког универзитета у Бечу дошли до закључка да се годишње "опере" око 2,3 милијарде америчких долара
Тим научника са Техничког универзитета у Бечу је анализирао проток прљавог новца помоћу релативно једноставних статистичких модела, инспирисаних физиком, те дошао до закључка да се за годину дана у свету опере новац у приближној вредности од 2,3 милијарде америчких долара.
КИНА ЈЕ ТРЕЋИ СПОЉНОТРГОВИНСКИ ПАРТНЕР СРБИЈЕ: Познате све кинеске инвестиције које стижу у нашу земљу!
СРБИЈА ЗЕМЉА АУТО-ПУТЕВА И БРЗИХ САОБРАЋАЈНИЦА: Вучић најавио пројекте од високе важности за нашу земљу
СТИЖЕ ЈОШ ЈЕДНА ФАБРИКА У СРБИЈУ: Кинески инвеститори све више ће долазити у нашу земљу!
Прање новца је глобалан проблем. Приходима од криминалних активности, попут кријумчарења дроге и корупције, губи се сваки траг док се новац не опере. То проузрокује високе економске трошкове, а и решавање криминалних радњи је отежано.
Још није могуће дати прецизне податке о токовима прљавог новца, међутим Технички универзитет у Бечу бавио се анализом података холандских порезних управа о сумњивим новчаним трансакцијама. Научни тим узео је у обзир и друге параметре попут настојања држава да примене смернице против прања новца.
На основу тих података развијен је статистички модел који описује од којих параметара зависе токови прљавог новца.
Проф.др. Michael Гетзнер са Техничког универзитета у Бечу токове прљавог новца успоређује са гравитацијом:
- Занимљиво је да они имају много тога заједничког са гравитацијом. Снага гравитације између две планете расте са њиховом масом, а смањује се са квадратом удаљености.
Слично се догађа и са прањем новца:
- Што је јача економија неке земље, то су јачи новчани токови, али и волумен сумњивих трансакција опада подударно са квадратом удаљености. Управо удаљеност игра важну улогу у криминалним активностима. Прање новца изискује личне контакте, директну комуникацију и криминалне мреже које су просторно близу - објашњава Гецнер .
Ниједан статистички модел не описује стварност у потпуности, али је научни тим у Бечу уз помоћ само неколико параметара успео доћи до потребних података. Њихов модел је применљив и у другим земљама.
