ПРОЦУРИЛИ ТАЈНИ ДОКУМЕНТИ ИЗ БРИСЕЛА: Ратна економија стигла у Европу, црне прогнозе за стари континент
Док се грађани од Португалије до Пољске "топе" на рекордно великим врућинама од њихових се влада тражи да Бриселу предају свој енергетски суверенитет. Енергетске мере штедње пожурују се кроз хитне протоколе што значи да нити једна земља неће моћи ставити вето на план и Европски парламент неће имати право гласа, пише Политицо.
Тако ванредни кораци показују колико су се европске земље приближиле ивици онога што је одрживо у смислу последица њихове подршке Украјини против инвазије руских снага. Уз инфлацију која је нагло порасла у целом региону (делом потакнуту ратом изазваним поремећајима тржишта), борба Европске уније с Русијом око гаса требало би тестирати одлучност Уније до крајњих граница. Прави економски удар можда тек почиње.
РЕСТРИКЦИЈЕ! Европска комисија предложила смањење потрошње гаса за 15 одсто
ЈОШ ЈЕДНА КРИЗА ТРЕСЕ НАЈЈАЧУ ЕВРОПСКУ ЕКОНОМИЈУ: Угрожена прехрамбена и хигијенска индустрија у Немачкој
ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ ММФ-а! Руски гасни ембарго довешће до РЕЦЕСИЈЕ у Европи
Документи до којих је дошао Политицо детаљно су већ описали нацрт алармирања у целој ЕУ. Исти ће омогућити Бриселу да одреди обавезна смањења потрошње гаса од августа до маја идуће године. Резови би могли бити иницирани у било којем тренутку ако се покаже да залихе гаса неће бити доступне у оној мери да европски блок преживи зиму.
Према предлогу Брисела, земље ће, такође, морати ажурирати своје националне планове за хитне случајеве и то добровољним мерама редукције гаса до краја септембра. Данас је објављено да ће од 1. августа стопа редукције износити 15 посто, а Путин је паралелно с тим запретио да ће смањити доток гаса кроз Северни ток за 80 посто.
До 26. јула, када се очекује да ће министри енергетике Европске уније потврдити нова правила, Европљани би се могли пробудити и схватити да им је забрањено неселективно активирати клима уређај или, како температуре буду падале у надолазећим месецима, "распалити" грејање.
Надаље, предузећима која се сматрају "неесенцијалним" - а документ Комисије сугерише да у ту категорију спадају керамичка, стаклена и хемијска индустрија (у неким регијама као што је Баварска ту се укључују и локалне пекаре) - могло би се платити да се добровољно искључе или да се нађу први у реду за искључивање гас у "екстремним случајевима".
Све се то, дакле, предлаже у име кампање солидарности ЕУ с Украјином.
Пет месеци након инвазије руског председника Владима Путина на Украјину, ратна економија - са свим својим последицама - стиже у Европу.
У покушају да спречи напредовање Путинове војске, Брисел је покушао лишити Кремљ милијарди прихода од продаје природног гаса тако што је смањио потрошњу руског гаса у ЕУ за две трећине.
То није упалило, а земље Европске уније су јасно дале до знања да нису вољне санкционисати руски гас, чак иако нафтни ембарго треба ступити на снагу у децембру ове године.
Сад је, ионако, веројатно прекасно. Подаци Међународне агенције за енергију (ИЕА) објављени у понедељак показују да је од инвазије Москва већ зарадила троструко више него иначе од продаје нафте и гаса у једној зими, што значи да може приуштити наставак смањења испорука у Европу.
Путин је с ентузијазмом прихватио европску слабост према руској енергији, претворивши гас у своје најмоћније економско оружје. До сада је руски Гаспром смањио или прекинуо снабдевање гасом за 12 земаља. Брисел се сада бори да поврати контролу потрошње европских залиха гаса - док може.
С обзиром на то да су напори европских челника да траже алтернативне доставе с Блиског истока углавном пропали, угаљ је поновно популаран широм ЕУ, фабрике прелазе на лож уље, а припрема се и обустава климатске политике за контролу емисија.
Сат откуцава: у четвртак би гасовод Северни ток од Русије до Немачке требало делимично наставити с испоруком након десетодневне паузе.
Национални челници у Француској, Немачкој и Шпанији кажу да је највероватнији сцнеарио да Северни ток остане изван мреже - с тим да се очекује да ће доток руског гасаа другим рутама у Европу такође бити заустављен.
- Радимо на претпоставци да се неће вратити у функцију - рекао је повереник ЕУ Јоханес Хан новинарима у уторак.
Ако је Хан у праву, дугорочни изгледи биће лоши. Процене Комисије показују пад БДП-а од 1,5 посто у целом блоку ако Москва престане испоручивати природни гас.
Како бисмо пребродили такав удар када температуре падну, "гас који треба уштедети је 12 милијарди кубних метара - довољно да се напуни око 130 танкера укапљеног природног гаса", тврди челник Међународне агенције за енергију Фатих Бирол.
Занимљиво је приметити да они најгласнији који су позивали на кажњавање Русије санкцијама сада шкргућу зубима на најновији план Комисије. Стезање ремена код куће, како би се спасили "гутачи гаса" попут Немачке, мало је рећи, није најпопуларнија опција у источнијим земљама ЕУ.
Немачка је једна од ретких земаља која је потписала тзв. Споразум о солидарности у којем обећава да ће делити гас у кризним ситуацијама. Комисија је притом позвала више земаља да потпише споразум - поприлично неуспешно.
- Ми смо против наметања обавезних редукција - каже пољска министарка енергетике Ана Москва, чија се земља сада суочава с претећом несташицом угља након санкција на руски увоз. Пољска нема споразуме о солидарности ни с једним од својих суседа, но Москва је упркос томе упорна у политици да "механизам солидарности не сме довести до смањења енергетске безбедности било које државе чланице".
Мађари су отишли и корак даље. Влада Виктора Орбана објавила је да ће њени енергетски планови за хитне случајеве забранити да гас евентуално напусти мађарске границе почевши од августа - што је изазвало оштру рекацију повереника ЕУ за енергетику Кадрија Симсона.
- Појединачна национална ограничења која утичу на прекограничне токове гаса су неоправдана и могу само погоршати проблеме у тренутној ситуацији на тржишту гаса - упозорио је Симсон.
У Шпанији и Португалији, владе већ делимично субвенционирају цену плина који се користи за електричну енергију и гледају према Француској која увози сву јефтину енергију коју може. Скептици у Шпанији истичу да штедња гаса код куће неће пуно помоћи њиховим француским суседима, с обзиром на ограничене гасне интерконекције између две земље.
- У ситуацији смо у којој треба одлучити на најбољи могући начин како распоредити ресурсе. Тешко ћемо колективно ускладити цену ове кризе када су избори који условљавају тренутну ситуацију искључиво национални - каже Георг Риекелес, помоћник директора у Еуропеан Policy Центре.
