Реља Огњеновић, заменик директора фонда ПИО: Планови су нам амбициозни, одрживост пензијског система Србије се више не доводи у питање!
Информације о стању буџета Фонда ПИО у 2021. години су биле изразито повољне
Огњеновић наглашава да је успостављена стабилност система која гарантује сигурну исплату пензија, уз редовне повишице
Ових дана ће бити две године како је Реља Огњеновић постављен за заменика директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а то је довољно времена да се овај комплексан система сагледа у целости, да се ураде озбиљне интервенције и подвуче црта. Информације о стању буџета Фонда ПИО у 2021. години су биле изразито повољне, без обзира на бројне тешкоће које су, на националном и глобалном плану, обележиле пословање у периоду пандемије.
Како је пензијски систем Србије изгледао пре десет година, како изгледа данас и где се види у наредном периоду, сазнајемо из ексклузивног интервјуа са Рељом Огњеновићем.
У протеклој години, која је на светском нивоу имала обележја озбиљне кризе, Фонд ПИО је неколико месеци успешно исплаћивао пензије без помоћи државе. Како сте успели?
-Чињеница је да смо за исплату пензија за мај и јун 2021. године први пут имали довољно сопствених средстава и нису повучена недостајућа средства за исплату принадлежности за категорију запослених, а они чине више од 84 процента од укупног броја пензионера. За ове месеце из буџета су уплаћена средства дотација само за пољопривредне пензионере и професионална војна лица, као и трансфери за права по посебним прописима, разлику најниже пензије и увећање уз пензију свих категорија корисника, што су обавезујући трансфери које држава свакако покрива.
Не могу рећи да је то само наш успех, то је ефекат рада укупног привредног система Републике. Изворни приходи Фонда су еквивалентни резултатима убрзаног привредног раста, који је у Србији обезбеђен кроз инвестиције, а које су подразумевале и повећање броја запослених у привреди. Већи број запослених подразумева већу наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, што су наши изворни приходи. Недвосмислено је јасно да мере које држава предузима како би оснажила економију трасирају пут ка јачим институцијама система и квалитетнијем животу свих наших грађана.
Могло би се рећи да резултати Фонда ПИО одсликавају економско стање у држави?
-Управо тако. Систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања је тако конципиран да својим потенцијалом реално показује предности и слабости укупног економског система државе. Теоретичари би рекли да је снага пензијског система јасан одраз снаге националне економије.
Који су конкретни показатељи снаге Фонда ПИО?
-Будући да припадам генерацији која прошлост поставља као одскочну даску и гледа у будућност, кренућу од финансијског оквира који смо усвојили за 2022. годину. Укупни приходи и примања Фонда предвиђени су у износу 789,97 милијарди динара. Очекивани приходи од доприноса су 662,4 милијарде динара, и учествују у финансирању Фонда са 83,85 одсто. Што се тиче трансфера из буџета Републике Србије на име недостајућих средстава, односно дотација за пензије и за увећање, за следећу годину је планирано 125,48 милијарди динара, што представља учешће у укупним приходима од 15,88 одсто.
За исплату пензија и других права из обавезног социјалног осигурања планирано је 771,63 милијарде динара, док средства издвојена за нето пензије износе 631,43 милијарде динара, што представља учешће од 9,5 одсто у БДП-у. Као што видите, структура финансирања Фонда у 2022. години је добра и тренд повећања учешћа доприноса у односу на дотације се наставља.
Дотација од свега 15,88% је значајан искорак, с обзиром да се пре извесног времена говорило да држава финансира пензије са 50%.
-Највиши износ учешћа дотација државе у финансирању пензија забележен је 2012. године и тада је из буџета обезбеђивано 48,2 одсто средстава потребних за финансирање пензија. У том моменту питање одрживости Фонда јесте било алармантно. Међутим, од те године до данас пензијски систем Републике Србије у континуитету бележи позитивно кретање, што је било у складу са постигнутом фискалном консолидацијом и оствареном стабилношћу националне економије. Из године у годину повећавали су се изворни приходи, а смањивале дотације државе и тако смо дошли до наведених 15,88 одсто учешћа дотација у недостајућим средствима за исплату пензија. Стабилност и одрживост пензијског система се константно повећавала, посматрано по свим критеријумима и када смо припремали финансијски план за 2022. годину остварени резултати су нам били стабилан основ за планирање позитивног тренда. Наши амбициозни планови су потпуно реални, што је најважније.
Да се вратимо на пензије. Од 1. јануара повећане су за 5,5%. Колико номинално износи повећање и колико месечно „коштају“ пензије?
-Износ повишице се најбоље сагледава кроз износ просечне пензије. Ако је просечна пензија за свих 1.661.771 пензионера у новембру износила 29.374 динара, просечна јануарска пензија ће бити 31.000 динара, што значи да је просечно номинално повећање за 1.620 динара. Средства која ће бити потребна за месечну исплату нето пензија након повећања од 5,5% процењује се на 52,8 милијарди динара.
Да ли сте издвојили средства за најављену исплату помоћи пензионерима?
-Наравно. То је једнократна помоћ коју, у складу са Законом, Фонд исплаћује свим пензионерима у једнаком износу и за 2022. годину је планирано да исплатимо по 20.000 динара. Биће то највећи износ једнократне помоћи коју је исплатио Фонд до сада. Напоменуо бих да помоћ исплаћујемо свим пензиоенрима који су у исплатној бази Фонда, без обзира да ли им је пребивалиште у Србији или иностранству.
Какви су још бенефити за пензионере планирани у 2022. години?
-У складу са Законом о ПИО, Фонд сваке године издваја 0,10 одсто од планираних изворних прихода за побољшање друштвеног стандарда пензионера. У 2022. години за ове намене издвојићемо 649,5 милиона динара, што је 92 милиона више средстава него у претходној години. Код нас је све повезано, јер што нам је боља структура финансирања, односно што су нам виши изворни приходи – више средстава можемо да издвојимо за унапређење друштвеног стандарда пензионера. Ова средства ће се, према Правилнику, расподелити за бесплатан опоравак у бањама пензионера којима је пензија до просечног износа, затим за културно-спортске манифестације свих заинтерсованих пензионера и за солидарну помоћ пензионера са најнижим примањима. На овај начин смо, неким од видова, обезбедили побољшање друштвеног стандарда свих пензионера, без обзира на висину пензије и у складу са врло јасним и транспарентним критеријумима.
Којим сегментима пословања Фонда сте дали лични печат, односно шта је то што сте потенцирали у периоду од када сте у највишем менаџменту Фонда?
-Моја пословна опредељење је да Фонд ПИО мора да пружи грађанима брзо, ефикасно и максимално поједностављено све услуге, у оптималним околностима и за странке и за запослене. Професионалност, стручност и унифицираност у раду целог система се подразумева и на томе се мора радити. Не само од стране Фонда, као институције, већ и додатном енергијом запослених. Прошле године смо донели нови Статут Фонда којим је обезбеђен правни основ за напредније функционисање система и уређен је рад Фонда, пре свега кроз ефикасније решавање о правима из пензијског и инвалидског осигурања.
Ако причамо о потенцираним активностима, за која сам се највише залагао, онда су то свакако технолошка унапређења процеса рада.
Као што су ...?
-У области информационих технологија имали смо неколико врло озбиљних пројеката и навешћу само кључне.
У потпуности смо прешли на електронско генерисање пријава М4, чиме се подаци од значаја за утврђивање стажа осигурања и висине пензије више не достављају Фонду од стране послодаваца, већ се електронски преузимају од Пореске управе, чиме се брже ажурира база матичне евиденције Фонда и рационализује пословање Фонда.
У току су активности на реализацији снимања пословних процеса за израду новог система за подршку основној делатности Фонда, конкретно за израду апликације матичне евиденције, апликације за израду решења, медицинско вештачење и обраду исплате пензија. Наведена активности ће у блиској будућности омогућити лакше и брже прилагођавања текућим потребама система пензијског и инвалидског осигурања и других система којима су од значаја подаци којима Фонд располаже.
Посебно бих истакао нову услугу Фонда е-Шалтер, за пријем захтева електронским путем преко веб портала и апликативно решење за рад запослених у Фонду на разврставању примљених захтева и њихову даљу обраду. Грађанима је тиме омогућено да захтеве за све услуге у Фонду достављају електронски, да прате кретање предмета и комуницирају са Фондом без доласка на шалтер.
Недавно сте изградили нову зграду Фонда у Новом Саду, која је престижан пословни простор. Имате ли сличне планове и надаље?
-Свакако. У пословни простор Фонда годинама није улагано. Није било средстава и није било основних услова за инвестиције. Последње две-три године се ситуација променила и Фонд је сада у могућности да предузме инвестиционе активности ради побољшања услова у којима се корисницима и осигураницима пружају услуге, као и услова рада за запослене. У последњих неколико година започета је свеукупна адаптација и реконструкција пословног простора који користи Фонд за обављање своје делатности. Изграђен је нови објекат у Новом Саду, површине 4,7 хиљада квадратних метара, реконструисане су зграде филијала у Ћуприји, Лесковцу, Старој Пазови, изведени већи инвестициони радови у филијалама у Зајечару, Крагујевцу, Ужицу, Ваљеву, а у току су радови на реконструкцији објеката у филијалама Врање, Вршац и Пожаревац.
У 2020. и 2021. укупно је изграђено или реконструисано више од 16.000 квадратних метара пословног простора Фонда. Да не набрајамо даље.
Да ли сте успели да заштитите запослене и странке од ризика короне?
-У највећој мери јесмо. С обзиром да нам је пријем захтева за остваривање права и поступање по тим захтевима увек, па и у периоду пандемије, посао апсолутног приоритета, проблем смо превазишли активирањем поменутог е-Шалтера, чиме смо комплетан рад са странкама превели на електронску платформу и здравствени ризик свели на минимум. Према запосленима смо поступали и поступамо са високим степеном одговорности и флексибилности, водећи рачуна да се не угрозе пословни процеси и очува ажурност у раду.
Шта Вам је у пословном фокусу за наредни период?
-Циљ ми је да се систем додатно унапреди у складу са модерним технологијама и да кроз нова информатичка решења Фонд постане доступнији и ближи нашим осигураницима и корисницима, како бисмо им олакшали коришћење права и убрзали поступак остваривања права. Систем мора да се убрза и то је императив времена у коме живимо. У том правцу смо већ предузели бројне активности и ка таквим пројектима фокусирам своју енергију.
За Вас се каже да уживате политичку подршку. Шта то Вама значи у послу?
- Поверење које ми је указано мора да се оправда резултатима рада. Да иза мене нема добрих резултата, успешних активности, помака на боље, посвећености послу који радим ..., било би изгубљено и поверење и подршка. Довољно је да чујете председника Вучића који, готово у сваком обраћању, инсистира на раду и сам, својим понашањем, даје пример како би требало сви да се односимо према послу и обавезама.
Живимо у ери четврте индустријске револуције и да би човек опстао мора да брзо мисли, брзо ради, да се професионално понаша, да има висок ниво одговорности, да има информације и храброст да донесе некада и тешку одлуку. Не можемо да устукнемо пред изазовом и чекамо на глобалне мере које ће обезбедити економски еквилибријум. Напротив. Морамо у пракси да покажемо да смо дорасли сваком изазову. На тај начин се стиче и политичка и пословна и свака друга подршка и поверење.
Колико је важно да председнику Вучићу помажете личним примером на послу и на терену?
- Мој радни дан се не завршава изласком из Фонда. Тада настављам активности на терену. Добро се осећам када причам или слушам људе, наше грађане, када могу да им на било који начин помогнем. С подједнаком пажњом се обраћам и младима и старијима и слушам њихове потребе, сумње, проблеме. Учествујем у њиховим радостима и успесима. Желим да чујем глас народа на овако непосредан начин, да добијем повратну информацију, да осетим пулс генерације и њихове потребе. Нисмо се одродили, већ смо се сродили с народом, што је председнику Вучићу најбитније, јер увек наступамо као део његовог тима. Он не може да стигне свуда и зато смо ми ту, да на делу спроводимо оно што председник тражи од свих нас и за шта се лично залаже.
Један сте од ретких који увек стаје у одбрану председника и његове породице?
-Он увек стаје испред свих нас и снага СНС зависи од његове снаге. Најмање шта можемо је да станемо уз њега и дамо све од себе за напредак Србије.
Видели смо Вас да са министарком Кисић Тепавчевић садите дрвеће у Карађорђевом парку. Није Вам био проблем да одложите рачунар и узмете лопату у руке?
-Са великим задовољством сам то урадио. То је била врло племенита и корисна активност Фонда на плану међугенерацијске сарадње и солидарности, коју је министарка својим присуством подржала и, видели сте, без проблема учествовала у садњи. Ову акцију смо назвали „Међугенерацијска подршка природи“, током које су млади и старији били заједно ангажовани на садњи дрвећа, односно пошумљавању. Оваква активност је, поред нових садница које ће допринети бољој еколошкој ситуацији и заштити природе, била и јединствена прилика да старији пренесу знање и искуства младим нараштајима и да кроз заједничко дружење дају допринос друштву. Садњу смо, осим у Београду, спровели у парковима у Смедереву, Панчеву и Бору и током ове вишеструко корисне и афирмативне акције у та четири града засађено је скоро 500 садница. Ове активности спровели смо у сарадњи и координацији са локалним самоуправама, посебно са јавним градским предузећима задуженим за одржавање зеленила, који су нам пружили велику помоћ.