Да ли нам "РиоТинто" спрема "еко-бомбу": Када уопште планирају да отворе рудник у долини Јадра?

Нови минерал под именом јадарит пронађен је у долини реке Јадар код лозничких села, а из њега је предвиђено добијање литијума, неки би рекли ново злато Србије. Инвеститорска компанија "Рио Тинто" дошла је давне 2004. године у Србију са намером да отвори рудник јадарита, али тај рудник још увек постоји само на папиру, а већ 17 година се врше "истраживања", "процене", "студије". 

Како наводе из компаније предвиђено је да изградња рудника са радом почне 2022. године и да буде завршена до 2026. године. Али право питање је, шта "Рио Тинто" ради у Србији већ 17 година и да ли спрема "еколошку бомбу"? 

Из компаније "Рио Тинто" су за портал СрбијаДанас одговорили на питање шта је то што ова компанија ради свих ових година, када изградња рудника није ни почела, а самим тим ни експлоатација, док је у јавности све више доказа да су потенцијални еколошки проблеми много већи од користи коју ова инвестиција доноси. Не смемо заборавити ни чињеницу да је Србија те 2004. године била доста слабија држава него што је то случај сада, поготово у економском и еколошком смислу. 

- За интегрисани рударско-индустријски пројекат ове величине и комплексности, интернационална пракса показује да је у просеку потребно између 15 и 20 година од геолошког открића до старта градње. Ако се узме у обзир и да је пројекат захтевао развој технологије прераде за први пут откривен минерал, 16 година студијске фазе је адекватан, могуће и нешто краћи од типично очекиваног периода. Од 2004. године до данас, много тога је урађено. Завршили смо геолошка истраживања која су на терену обуватила избушених 215 километара у преко 500 бушотина. Оверили смо резерве руде на 158мт, развили јединствену иновативну технологију за прераду јадарита, као и технологију за складиштење отпада у чврстој форми - дакле без потребе за одлагањем отпада у форми флотационих језера, што чини наше решење еколошки значајно безбеднијим - наводе из компаније "Рио Тинто".

Право питање је када "Рио Тинто" планира да  стварно отвори рудник и крене са екплоатацијом и зашто се чека оволико дуго да се крене са радом. Компанија Рио Тинто каже да се тек пре 5-6 година пружила могућност да се валоризује потенцијал лежишта у пуном обиму и самим тим се поставља питање да ли се зато толико дуго чека са отварањем рудника како би максимизовали профит.  

- Били смо посвећени изналажењу модерних рударских решења, урадили смо велики број студија и истраживања – поред геолошких, и хидогеолошке, биолошке, економске, социолошке, еколошке и друге. Све је учињено у сарадњи са преко 100 домаћих експерата, укључујући 40 професора са Београдског универзитета. По питању могуће амортизације вредности са протоком времена од 16 година, скренућемо пажњу да је тржиште литијума тек уназад 5-6 година пружило могућност да се валоризује потенцијал лежишта у пуном обиму. Први електрични аутомобил за широко тржиште компаније Тесла (Модел С) појавио се 2012. године. Тек 2017. године укупна годишња продаја електричних и хибридних возила премашила је милион јединица (насупрот 80 милиона продатих аутомобила са унутрашњим сагоревањем). Другим речима, пројекат се правовремено развија у складу са тржишним околноситима - објашњавају из "Рио Тинта". 

Пројекат "Јадар" је тренутно у фази израде Студије изводљивости која би требало да се заврши до краја ове године. Представници "Рио Тинта" обећали су да ће поштовати најстроже критеријуме заштите животне средине, али мештани су убеђени да изградња рудника може изазвати еколошку катастрофу, а да компанија и институције, ни кроз студију изводљивости ни кроз процену утицаја на животну средину, не могу доказати да је овај пројекат изводљив.

- Не можемо да проценимо зашто толико дуго чекају са покретањем рудника, али читав поступак је проблематичан, пре свега због усвајања Просторног плана јавне намене, који није усклађен са Просторним планом Републике Србије ни са Планом Града Лознице. Изненађујуће је да једна таква компанија одмах у старту прави такве грешке. Веома је проблематично што Рио Тинто нигде у свету није имао рудник у насељеном месту, осим сада у Лозници. Нашли су литијум у долини Јадра где су 22 села, 20.000 људи ту живи, четири процента људи је ту факултетски образовано и који могу да се надају послу ту, али шта ће бити са онима који се баве пољопривредом, нешколовани су и још им неко одузме пољопривредно земљиште зарад рудника, чиме ће они да се баве? Пример Рио Тинта са Мадагаскара говори да су они откупили само најбитнији део земљишта који им је неопходан за рад рудника, нису откупљивали осталу земљу, који се граниче са рудником. Када је пројекат почео са радом и када су људи видели да ту не може да се живи, компанија им је понудила 0,03 евра по ару да се иселе. Рио Тинто и сада откупљује земљу од мештана у Србији и за то нуди око 130 евра по ару, али је јасна стратегија да неће откупљивати земљиште на целом подручју, већ само на обухвату где се налази рудник и јаме. Велика је вероватноћа да људи када проради рудник неће моћи ту да живе и да ће сами да се иселе, све су то пољопривредна домаћинства која остају без свог земљишта и извора прихода. Рио Тинто планира да исели 52 породице, то је негде у пречнику од километар од хемијског постројења и јаме - истиче еколошки активиста Мирослав Мијатовић из Подринског антикорупцијског тима за портал СрбијаДанас. 

Велика недоумица је и ко ће контролисати рад компаније "Рио Тинто" и ко ће дати гаранцију да се та компанија придржава свих прописа и закона када је реч о овако деликатној ствари која може имати фаталне еколошке последице, не само по реку Јадар него и целокупно поднебље Мачве и Западне Србије. Ни историјска позадина не иде у прилог овој компанији која је позната у целом свету по "еколошким катастрофама" које су оставили иза себе. 

- Србија тренутно има пет рударских инспектора, а тих пет није довољно да контролише Рио Тинто, а имамо и 300 других компанија које истражују или експлоатишу неке руде у Србији и њих треба контролисати. Инспекцијске службе су веома битне, Рио Тинту не верујемо јер ниједним пројектом нису доказали да су се придржавали прописа. Кад се погледа шта су радили у матичној држави довољан је показатељ како они послују, а ми немамо могућност да их контролишемо. Спорили смо се са њима у самом старту о јаловини, о складиштењу отпада. Првобитни план каже да ће се јаловина транспортовати 14 километара даље од рудника у општини Крупањ међу планинама, након усвајања тог плана, они су почели да развијају пројекат да ставе ипак депонију надомак Јадра, само 100 метара од воде. Њихов једини мотив је уштеда новца, али највећи проблем јесу наше институције које немају капацитете да то исконтролишу. На годишњем нивоу ће производити милион и по тона јаловине, то је велики проблем. Додатни проблем поред јаловине јесте евакуација подземних вода, они за то ни у елаборату немају решење - наводи за портал СрбијаДанас еколошки активиста Мирослав Мијатовић и додаје:

- У тим подземним водама је установљена појачана концентрација арсена, суфида и хлорида, сва та једињења су опасна, неки од њих ће ићи по речном дну и могу да нагризају конструкције мостова, нагризаће бетонске конструкције што угрожава мостове и живи свет у реци. Људи из околине Лознице мисле да рудник неће имати утицаја на та места, али то није тачно, ти отрови ће ући у ланац исхране и доћи и до Малог Зворника. Интересантно је да Рио Тинто када им се спомене вода, не само подземна вода за коју немају решење, они тврде да ће враћати квалитетнију воду у Јадар него што је она сада. Има ли ту икакве логике, па ваљда би је поново користили ако је то боља вода? Није угрожено само 20.000 људи, угрожена је читава Западна Србија и ради се о једној девастацији простора, остаће огромна депонија која неће нестати када Рио Тинто оде из Србије. Уколико се деси било какав еколошки акцидент сви ће бити угрожени, па чак и Мачва - истакао је Мијатовић.

Велика спорења између еко-организација и компаније јесте управо у тврдњи да ће компанија "Рио Тинто" спроводити zero-waste пословање, односно да ће пословати у потпуности без отпада. Ипак, да ли је таква политика пословања изводљива? 

- Ми много више губимо, здравство Србије ће бити оштећено много након што ће се људи лечити после утицаја рудника. Добићемо девастиран простор, а немамо систем који то може да контролише и спречи. Није реално да такав рудник нема отпад иако они тврде да ће то бити zero-waste пословање - закључио је Мијатовић.