У НЕМАЧКУ ИДЕ СТРУЧНА РАДНА СНАГА СА БАЛКАНА: Доказ о квалификацијама није неопходан, али ево шта је УСЛОВ
Посао се добија углавном посредством приватних и професионалних мрежа
Чак 54 одсто радних односа који се у Немачкој склопе преко регулативе за регион Западног Балкана односе се на стручну радну снагу, пише Дојче веле позивајући се на студију Института за истраживање тржишта рада и позива (ИАБ).
ЛОШЕ ВЕСТИ: Грци продужили забрану уласка за држављане Србије до 31. августа
ИДЕЈА ДОБИЛА ОГРОМНУ ПОДРШКУ: Земља региона на путу да радну недељу од 40 сати пошаље у прошлост
ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ ЗА ИСТОК ДРЖАВЕ: Србија добија нови РЕГИОНАЛНИ АЕРОДРОМ на 215 хектара?
Наведено је да људи из земаља које нису чланице Европске уније - Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и тзв. Косова могу у оквиру утврђених правила за регион од 2016. да се запосле у Немачкој. Услов је да поседују обавезујући исказ неког послодавца да жели да их запосли. Доказ о квалификацијама није неопходан.
Та регулатива која за сада важи до краја 2020. наишла је на велико интересовање људи из региона који су у потрази за послом, а тако је било и у немачким фирмама, у најмању руку до избијања пандемије.
Велики број апликација довео је до уског грла у њиховој административној обради у немачким дипломатским представништвима на Западном Балкану: предуго се чекало на визу, па је број реализованих уговора мањи него што је могао да буде.
Студија је анализриала податке за 2016. и 2017 годину. У њима је просечна старост досељеника у 73 одсто случајева била мања од 40 година, а чак 86 одсто су мушкарци. Разлог је велика потражња у грађевинарству које спада у традиционалне мушке позиве. У тој привредној грани, како стоји у саопштењу Института, посао је пронашло 44 одсто запослених који су у Немачку дошли по регулативи за западнобалканске земље.
У услужним делатностима, као што су хотелијерство и гастрономија, ради 13 одсто људи из региона, 11 процената су у здравственој и социјалној бранши, а у осталим услужним делатностима, у које спада рецимо чишћење и прање, ради 10 одсто људи који су се у потрази за послом упутили у Немачку.
Посао се добија углавном посредством приватних и професионалних мрежа. Такви посредници, према налазима студије, испуњавају важну функцију и од суштинског су значаја за успешан наставак радног односа. Те посредничке мреже брину се о томе да профил кандидата за посао одговара очекивањима фирме. Тиме се, наводе у Институту ИАБ, ствара предвидљивост и за послодавца и за запосленог.
- Интеграција особа које су на основу те регулативе нашле посао у Немачкој успешна је у погледу стабилности радних односа и прихода, у поређењу с другим мигрантским групама и немачким почетницима на послу - наглашавају аутори студије.
Незапосленост, као и узимање помоћи за незапослене првог или другог степена износе свега 0,1 одсто. Додуше, продужетак дозволе боравка повезан је са способношћу да се обезбеди покривање животних трошкова сопственим приходима. Али, аутори студије кажу да то не искључује макар привремено примање помоћи за незапослене када дође до отпуштања или затварања фирми.
ПОЧЕЛА БЕРБА КУПИНЕ: Род одличан, али произвођачи страхују да НЕЋЕ ЗАРАДИТИ ни динар
РУСИ ХРЛЕ НА ОДМОР У ОВУ ЗЕМЉУ: У недељу слетело ВИШЕ ОД 20.000 туриста САМО НА ЈЕДАН АЕРОДРОМ
"УСПЕЛИ СМО ДА ОДРЖИМО ЕКОНОМИЈУ" Ђорђевић: За излазак из кризе кључна је солидарност и сарадња свих земаља
СТАЊЕ НА ТРЖИШТУ РАДА У НЕМАЧКОЈ СТАБИЛНО: Увоз радне снаге из земаља Западног Балкана имао је позитиван утицај
ОВО НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО: Како је Путин једним потезом "ПОДИГАО" АМЕРИЧКУ БЕРЗУ
