СЕЗОНЦИ НАПУМПАЛИ ДРЖАВНИ БУЏЕТ СРБИЈЕ: Готово 27.000 запослених донело 2,2 МИЛИОНА евра!
Значајна свота у буџет уплаћена од пореза и доприноса за званично ангажоване.
На њиви, пољу, или у воћњаку дневницу је лане зарадило најмање 27.000 сезонаца. Толико их је пријављено захваљујући електронском систему.
ДА ЛИ СТЕ СМАТРАЛИ ДА ЋЕ ОВО ЈЕДНОГ ДАНА БИТИ МОГУЋЕ? У Хрватској обављена достава поште дроном (ВИДЕО)
СРБИЈА ОСТВАРИЛА РАСТ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ РАЗМЕНЕ: Ево са којим земљама Србија највише тргује
Брнабићка открила велики државни план: "У наредне три године 100 одсто грађана ће имати приступ интернету"
Радили су сви заједно укупно 850.000 дана, а у буџет је од пореза и доприноса достигао 2,2 милиона евра. Пре реформе пријаве сезонских радника у пољопривреди, годишње је званично на овим пословима било ангажовано свега око 3.500 радника. Сличан систем пријаве ускоро би могао да заживи у грађевинарству, туризму, кућним пословима или међу сакупљачима секундарних сировина.
Прошла је пуна година како пољопривредници испомоћ могу да пријаве преко рачунара или мобилне апликације, за свега неколико минута.
- Иницијатива је кренула од пољопривредника из Сремске Митровице - објашњава Јелена Бојовић, директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД.
- Анализирали смо системе у Хрватској и Мађарској и осмислили наш. Схватили смо да од око 50.000 људи који раде сезонске послове у пољопривреди, свега их је 3.500 било пријављено годишње. Тако је било из више разлога. Пријаве раднике, а сутра падне киша и они не раде. Или, ангажују их, а они сутра одустану од посла. Сада је једноставније, нема уговора и јефтиније је. Потребно је да унесу, преко портала сезонски radnici.gov.rs, јединствени матични број радника и број дана рада. На крају месеца им у електронско сандуче стиже обрачун колико треба да плате на име пореза и доприноса - додаје Јелена Бојовић.
Намети на сезонског радника су 300 динара дневно. За тај новац радник има покривено пензијско осигурање, плаћен порез и здравствено осигурање у случају повреде на раду. Не потписују се уговори, а исплата је на руке.
- Показало се да некима недостаје буквално 15 или 20 дана да остваре право на пензију. Тренутно анализирамо четири сектора у којима би овај систем пријаве могао да се примени. Реч је о туризму, грађевинарству, помоћи у кући и сакупљању секундарних сировина. Али, то би се односило само на пријаву радника који се ангажују на дан, два. Остали би имали уговоре о раду. - зајкључује Јелена.
Пријавом сезонских радника у пољопривреди се истовремено формира и регистар оваквих радника. Он већ функционише и у њему су имена 27.000 досад ангажованих. На тај начин послодавци могу лакше да дођу до потребних радника.
ДОБРО ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПИЈАЦАМА! Ако купујете ЈАЈА морају да имају ОВО, не дозволите да вас ВАРАЈУ
Српске компаније на међународном сајму свежег воћа и поврћа у Берлину
Незапосленост у Србији смањена на девет одсто! "Против одласка младих боримо се ПОВЕЋАЊЕМ плата"
Почиње изградња Моравског коридора: Власници парцела задовољни ценом, али ево коме не одговара ТРАСА ПУТА
Швајцарска више НИЈЕ ОБЕЋАНА ЗЕМЉА: Све више људи одлази, а ЕВО И ЗАШТО
