Спољнотрговинска размена у јануару: Детаљан извештај о извозу, увозу и кључним српским трговинским партнерима

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у јануару 2025. била је око 5,182 милијарди евра, што је за 6,4 одсто више него у истом периоду претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Према подацима РЗС спољнотрговинска робна размена у доларима у јануару 2025. порасла је за 0,6 одсто у односу на јануар 2024. и износи 5,356 милијарди. 

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од око 2,224 милијарди евра што чини раст од 1,6 одсто у поређењу са јануаром периодом претходне године, док је увоз робе имао вредност од око 2,958 милијарди евра што представља повећање од 10,4 процената у односу на исти период 2024. 

 Извоз робе, изражен у доларима у јануару ове године вредео је око 2,229 милијарди што чини смањење од четири одсто у односу на претходну годину, док је увезено робе у вредности од око 3,057 милијарди долара, што је за 4,4 одсто више.

Дефицит Србије изражен у доларима износи 758 милиона што чини повећање од 41,9 одсто у односу на исти период предходне године, док изражен у еврима, дефицит у јануару 2025. износи 733,3 милиона, што је повећање од 50 процената у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом у јануару 2025. је 75,2 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 81,8 процента. 

 Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље чланице ЕУ чине 55,3 одсто укупне размене. 

Главни спољнотрговински партнери Србије

Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза били су Немачка, Кина, Босна и Херцеговина, Италија и Румунија, док су главни партнери када је реч о увозу Кина, Немачка Италија, Мађарска и Русија.

Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 195 милиона долара, који је резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, нафте и нафтних деривата, пића и медицинских и фармацеутских производа.

Извоз Србије износи 327,3 а увоз 131,4 милиона долара за посматрани период, односно покривеност увоза извозом је 249,1 одсто, док изражено у еврима, извоз износи 316,7 а увоз 127,3 милиона и суфицит је 189,4 милиона, а покривеност увоза извозом 248,8 одсто.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења и то Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), БиХ (извозе се највише гасна уља и елетрична енергија, а увози се електрична енергија и лигнит), као и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу). 

 Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Алжиром, Словачком, Чешком, Словачком, Великом Британијом, Шведском и Молдавијом. 

 Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова), потом следи дефицит са Казахстаном, Руском Федерацијом, Италијом, Мађарском, Холандијом, САД-ом, Турском, Пољском, Белгијом, Аустријом, Швајцарском, Шпанијом, ДР Конгом, Француском...

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 33,2 одсто укупног извоза.

Увоз првих пет одсека чини 25,9 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 12,4 одсто.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс јануар 2025 / децембар 2024 показује пад извоза за 0,3 одсто и раст увоза за 2,1 процената.

Рачунато у еврима, десезонирани индекс у периоду јануар 2025/ децембар 2024 показује раст извоза за један одсто и раст увоза за 2,3 процента.

Прво место у извозу заузима бакар, а у увозу нафта и гас

Подаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз рафинисаног бакра (139 милиона долара), друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове (128 милиона долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата, са 111 милиона долара, а потом следи извоз електричне енергије, са 91 милиона долара, а последње место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле са 45 милиона долара.

Листа првих пет производа у увозу показује да је природни гас (164 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз сирове нафте (132 милиона долара), а на трећем месту листе је увоз електричне енергије (116 милиона долара), следи увоз лекова за малопродају (85 мил. долара), док је на последњем месту увоз гасних уља са 38 милиона. долара.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (29,9 одсто), Београдски регион (25,1 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (23,7 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (19,3 одсто), а око два одсто извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (42,6 одсто), следе Регион Војводине (33,8 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (11,9 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,7 одсто), а око три одсто увоза није разврстано по територијама.

Подацима за регион Косово и Метохија се не располаже.

РЗС истиче и да је извоз и увоз по регионима дат према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације, а то значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 63,3 одсто (1455,6 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 26,1 одсто (601,1) и опрема 10,5 одсто (242,1), док некласификована роба по намени износи 0,0 одсто или 0,1 милиона долара.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 58,1 одсто (1,776 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу, 19,3 одсто (590,1 милиона) и опрема 10,5 одсто (321,5), док некласификована роба по намени износи 12,1 одсто или 369,3 милиона долара.

РЗС од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Извор: Танјуг