Срби у проблему? Немачка драстично смањује број радних дозвола

Наиме, садашње одредбе, уведене 2016. године, омогућавале су легалан долазак нискоквалификованих радника из БиХ, Србије, Албаније, Црне Горе, Косова и Северне Македоније, а квота је, након вишегодишње успешне примене програма, ограничена на 50.000 радника.

Новим коалиционим споразумом предвиђено је да се тај број преполови и омогући долазак 25.000 радника годишње.

Ова мера има за циљ контролу имиграције и смањење притиска на домаће тржиште рада.

Међутим, постоји забринутост да би такво смањење могло погоршати недостатак радне снаге у одређеним секторима, а било је и отпора овим плановима унутар пословне заједнице. Пословна удружења, нарочито из области грађевинарства, неге и угоститељства, упозоравају да би овакви резови могли додатно отежати већ постојећи проблем недостатка радника.

Холгер Шванеке, директор Централног удружења немачких занатлија (ЗДХ), рекао је за Франкфуртер Allgemeine Зеитунг да би смањење квоте радника са Западног Балкана додатно угрозило обртнички сектор у Немачкој.

Најважнија одредба овог правила јесте да сваки неквалификовани радник који нема диплому или посебну вештину за коју може добити "плаву карту", односно привилеговану имиграцију, може отићи у Немачку и тражити посао.

Ако нађе посао, потребна је само потврда послодавца да му је тај радник неопходан, као и формална потврда да за то радно место није било немачких или ЕУ кандидата.

С тим документима радник може отићи у немачки конзулат у својој земљи и затражити радну дозволу.

Нова коалиција, под притиском незадовољства јавности због неконтролисаних миграција, планира да предузме неколико мера за смањење притиска на немачки миграциони систем, а једно од решења је управо смањење броја радника са Западног Балкана.

Расправа о планираним резовима се наставља, а различите интересне групе изражавају забринутост због могућих негативних последица на немачко тржиште рада. Осим послодаваца, незадовољни су и синдикати који истичу да су се радници са Балкана показали као поуздана и корисна радна снага.

Јасмин Фахими, председница Савеза немачких синдиката, рекла је да су радници из нашег региона допринели стабилности немачког тржишта рада.

Неки политичари из Зелених и ФДП-а такође су изразили забринутост и позвали на умеренији приступ овом питању.

Преговори о формирању нове коалиције још трају, тако да још увек није донета коначна одлука о овој мери.

Сами радници са Западног Балкана све чешће разматрају повратак кући, жалећи се на високе трошкове живота.

Електричар из Бањалуке, који се вратио из Баварске, каже да је стан у Минхену плаћао 1.100 евра и да је, када је израчунао све трошкове, схватио да у својој струци у БиХ може зарадити готово исто.

- Осим тога, овде сам у својој кући, са својом породицом. У Немачкој су бољи услови рада и плате, али су трошкови живота последњих година драстично порасли - рекао је он за Независне.

Извор: Србија Данас/Телеграф