СРБИЈА ИМА ЧИМЕ ДА СЕ ПОНОСИ: Овогодишњи род пшенице бољи од европског просека

Жетва пшенице у Србији завршена је за ову годинуа, а просек на нивоу земље је 5,2 тоне по хектару, што значи да ће укупан род бити 3,2 милиона тона.

Да је то више него што је потребно за домаће потребе, објаснио је за Бизпортал агроекономиста Милан Простран.

– Све што смо посејали у јесен донело је одговарајући род. Остварили смо солидну производњу, она је таква каква је. Овај принос пшенице је оволики и због високих трошкова и скромних улагања. Нешто мање површине су посејане и то је пожњевено месец дана рање – казао саговорник.

На европском терминском тржишту цене пшенице за нову жетву (септембар) у текућој продаји, су пале за скоро два евра по тони, цена је била 217 евра, а сада се продаје по цени од 215 евра за једну тону. Док децембарски термини падају за 2,50 евра на 224 евра по тони.

Цена овогодишњег рода пшенице за сада је ниска, рекао је агроекономиста, и  нада се нешто повољнијој ситуацији за њен пласман на тржиште.

– Сада се чека права цена која је повољнија, влада је изашла са ценом у намери да испровоцира вишу цену нудећи 24 динара по килограму. Продавци је и даље продају за 20 динара, а да ли ће се цене нешто подићи, и даље је питање на које немамо одговор.  Ипак за сада није прави тренутак за њену трговину – објаснио је Простран.

Простран додаје да за разлику од Србије где је остварен солидан принос ове културе, у Европи и у Русији ситуација је другачија, и како он наводи „подбацили су сви велики произвођачи“.

– Највише је подбацила Француска као највећи европски произвођач. Тамо је жетва пшенице на најнижем ниво у последњих 40. година, око 27 милиона тона. Слична је ситуација и са Немачком. Русија још увек није завршила жетву иако и они најављују ниже приносе. Међутим, за њих је битно да су они највећи експортер жита, а да ли ће имати мање приноса то ће само утиацти на њихову, али не и светску и нашу економију – рекао је Милан Простран.

Он је објаснио да ће тржиште зависити највише од Кине и Индије, који су велики произвођачи.

Време као важан фактор

Када је реч о кукурузу, Простран за Бизпортал објашњава да ће два топлотна таласа и трећи који је у току од почетка лета као и слаба зима ове године знатно ће утицати на род кукуруза.

– Имали смо два топлотна таласа, размишља се да се почне са његовом жетвом. Према садашњој ситуацији, где се радило онако како наука заповеда, имаћемо и приносе. Тамо где није било места за науку добили смо пропадање приноса. Ми смо имали солидне залихе кукуруза и и имаћемо га и више него што нам је потребно, али проблем је што имамо слаб сточни фонд, јер нема ко да те сировине једе –  казао је Милан Простран

Што се извоза и задовољења извозних апетита остаје да се види у ком смеру ће то да се креће, сматра агроекономиста.

– Полако се своде биланси, никада у овом сектору није била слична ситуација. Никада се са жетвом није почело овако рано и све је поранило месец дана. Да ли ће бити приноса и каква ће нам бити зарада, видећемо – изјавио је он.

Када су у питању друге културе као што су овас и раж, њих је укупно мање посађено, за 18,4 одсто и 14,3 одсто. Такође, како је саговорник објаснио, поред нешто мање садње култура, овогодишња суша је утицала и на приносе соје и сунцокрета.

– Сунцокрет је подбацио и то јако због ове суше.  На пример, од планираних 3,5 милиона тона имаћемо свега је два милиона тона по хектару – закључио је агроекономиста Милан Простран.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Корана Савић