Србија је последња оаза ПИРАТЕРИЈЕ, али и то би ускоро могло да се промени

Скидање филмова, серија и музике са интернета свакодневица су великог броја грађана Србије, али то би врло брзо могло да се промени.

Србија и даље одолева те остаје једно од последних оаза где цвета пиратерија у Европи, али и на Балкану. Тако ће остати све док се адвокатске канцеларије великих светских издавачких кућа, те музичких и филмских продукција, не заинтересују за кршење њихових ауторских права у нашој земљи.

Није немогуће да Србија ускоро и западне за око овим великим страним компанијама јер не само што и даље масовно користимо погодности некажњавања бесплатног "скидања", најчешће филмова, серија и музике, него смо те садржаје почели да шаљемо нашим пријатељима и родбини по свету. Преко страница за дељење садржаја, грађани Србије шаљу људима који живе на Западу омиљене филмове и серије јер тако ови не могу да одговарају пред законом што користе пиратизован садржај.

Да ли су довољно квалификовани? И мастер учитељи моћи ће да предају информатику

Овај нелегалан промет се повећао и уласком наших комшија у Европску унију. У Мађарској одавно не могу да се крше закони о заштити интелектуалне својине, одакле год да она долази, слично је и у Румунији и Бугарској, а прошле године и у Хрватској су преко интернет провајдера почеле да стижу опомене грађанима ако нелегално користе заштићене садржаје.

- Сестри и њеној породици у Шведској редовно шаљем цртане филмове. Има троје мале деце и они желе да погледају сваки нови цртани по 20 пута, а то је већ одређени издатак. Случајно је једном гледала филм на пиратској страници и стигла јој је казна од око 1.000 евра. Овако, ја јој пошаљем сваки викенд по неколико филмова и сви су задовољни. Претпостављам да ће то код нас у неком моменту да се забрани, али док могу, скидаћу филмове. Домаће филмове увек погледам у биоскопу, али ови из Холивуда свакако имају и превише новца - рекла је Новосађанка С. М.

Петар Кочовић, професор Факултета за информационе технологије и инжењерство и стручњак за телекомуникације, каже да је наш Закон о ауторским и сродним правима добар, али не фукционише у пракси јер је терет доказа да је неком нешто украдено на ономе ко је оштећен.

- Једноставно речено, у нашим институцијама нема жеље да се обрачунају са пиратеријом, а и велике стране издавачке куће, музички и филмски студији, нису још заинтересовани да туже људе у Србији и због тога све стоји на месту. У државама Западне Европе, велике стране компаније, пре свега америчке, унајмиле су на десетине адвокатских канцеларија које, ако имају доказе, одмах грађанима шаљу претећу тужбу на по неколико десетина хиљада евра. На крају се људи нагоде и плате неколико стотина евра, али за сада то тамо тако функционише - рекао је Кочовић. По Закону о ауторским и сродним правима, ресорна министарства, свака за своју област, треба да надзиру неовлашћено коришћење заштићених садржаја, но, док велике стране компаније преко телекомуникацијских фирми у нашој земљи не почну да шаљу опомене или тужбе, ситуација се изгледа неће променити. Преко ИП адресе лако се открије да ли је неко кршио ауторска права.

РУСКИ НУКЛЕАРНИ ЦЕНТАР: Научници УХАПШЕНИ јер су покушали да рударе биткоин

Но, како каже Кочовић, код нас не само да грађани крше ауторска права и краду интелектуалну својину, него се уверио и да институције попут факултета, масовно копирају књиге и деле их својим студентима, што је у земљама на које желимо да се угледамо незамисливо.

С друге стране, у Србији се једино домаћи аутори, продуценти и дистрибутери већ пар година боре да заштите своју интелектуалну својину и труде се да спрече нелегалну препродају њиховог власништва, па је тако угашено неколико сајтова са којих су могли да се скину филмови и серије произведени у Србији. И држава је прошле године проширила Закон о одузимање имовине на кривична дела против интелектуалне својине, односно неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права, па ако неко од скидања и продаје филмова заради више 1.500.000 динара, не само што ће ићи у затвор, него ће му бити одузета имовина у износу нелегално стеченог новца.

РАСТЕ БРОЈ ПРЕДУЗЕЋА И РАДЊИ: Прошле године основано највише фирми од 2011.

Грађани Србије који на пут у земље Европске уније понесу своје рачунаре на којима су нелегално користили заштићене садржаје, могу да буду новчано кажњени због тога казном од више стотина евра. Препоруке стручњака су да се мејлови са тужбама или чак писма која стигну на кућну адресу не игноришу, него да се контактира са адвокатском канцеларијом ради нагодбе. Тада се казна обично смањи на испод 100 евра.