Србија међу највећим произвођачима вина у свету, а највише извозимо - у Русију

Са произведених 198 милиона литара вина у 2014. години Србија је била на 19. месту светских произвођача вина и производила је око четири пута више вина од Хрватске и Македоније, а у региону само је Мађарска била испред нас.

То је укупна производња, док је производња винарија регистрованих у винском регистру мања. У 2016. години ова производња је износила око 137,6 милиона литара вина и то скоро подједнако белих и црних (и розе) вина. Ова индустрија у Србији се опоравља с обзиром да је 2009. произведено (према подацима из Винског атласа) 238 милиона литара да би до 2012. године то пало на свега 126 милиона литара. 

Убедљиво највеће тржиште за српска вина је Русија у којој је завршило 4,4 милиона литара, а следи их Босна и Херцеговина са увозених 3,4 милиона литара из Србије. Занимљиво је да српски винари најмање извозе на тржиште Европске уније. С друге стране, може се видети да цена нашег вина у извозу расте. Док је 2012. године продата релативно велика количина по ниској цени (0,87 долара по литри), у 2016. години просечна цена литре вина која иде преко границе је 1,41 долар.

Ако сте на овој листи не можете да учествујете у наградној игри "Узми рачун и победи"

И мада количински тржиште ЕУ представља мањи сегмент него руско или тржиште ЦЕФТА, тамо иду најквалитетнија вина. Достигнута продајна просечна цена литре вина извезеног у ЕУ у 2016. години превазишла је 2,5 долара. То и не чуди с обзиром да је ЕУ убедљиво највећи произвођач вина на свету, а прве три земље Италија, Шпанија и Француска производе мало мање од половине укупне светске производње.

Не треба ни помињати да одатле долазе најквалитетнија (и најскупља) вина па за слаб квалитет нема много места. Велика шанса и потенцијал за домаће винаре могло би бити кинеско тржиште на које је у 2016. извезено 115.000 литара вина и то по прилично високој цени од 4,4 долара за литар. Иначе увоз Кине која је и пети највећи произвођач вина на свету износи преко две милијарде долара.

Русија ОБУСТАВЉА увоз крушака из Србије, познат и РАЗЛОГ

Стручњаци управо истичу да Србија не може да се носи са конкуренцијом обимом производње, али може квалитетом, те да је најбољи начин пробити се на тржиште висококвалитетним и наравно скупим винима. За ово је потребно променити структуру производње и акценат бацити на узгојх високо квалитетних сорти грожђа. Такође, последњих година на светском тржишту све је популарнија егзотика-вина прављена од аутохтоних сорти грожђа.

Како су објаснили производња вина 2017. процењује се да је достигла историјски низак ниво од 246,7 милиона хектолитара због лошег грожђа и климатских промена у три највећа прозвођача. У Италији је производња опала за 23 одсто, Француској за 19, а у Шпанији за 15 одсто. Свет је годину пре, у 2016, произвео 268,8 милиона хектолитара вина. Занимљиво је да су међу ретким земљама у којима је производња повећана државе из нашег окружења, Аустрија, Румунија и Мађарска.

Занима вас колика ће вам бити пензија? Ево ПРЕЦИЗНОГ ОБРАСЦА да то израчунате

Од великих светских произвођача на истом нивоу производњу су задржали САД и Јужна Африка.

На нашем тржишту, међутим, доминира продаја домаћих вина који чине две трећине продаје. Највећа количина вина (31 одсто) продаје се у великим продавницама, а најмање у ресторанима и хотелима (15 одсто). Осим домаћих, на нашем тржишту значајно присуство имају македонска вина која заузимају петину тржишта, и црногорска са мање од седам одсто тржишта.