СРБИЈА ЈЕ ТРЕЋА ЗЕМЉА НА СВЕТУ! Глобална потражња за ОВИМ воћем је све већа, обећава ОГРОМАН приход

Агроекономиста Бранислав Гулан каже да због дефицита на светском тржишту сува шљива из Србије сада има рекордну цену од око три евра по килограму, па је могуће обарање извозног рекорда од два милиона евра оствареног пре десетак година.

- Претходних година, рецимо 2015. године, у Русију је из Србије извезено 11.584 тона свеже шљиве, што је донело око девет милиона евра. Сад када нам се поново указује шанса за већи извоз сувих шљива битно је да буде добро и квалитетно ускладиштена након процеса сушења, а произвођачи највише треба да обрате пажњу на влажност и температуру у просторији за одлагање и чување - сматра Гулан.

У Србији се шљива гаји на око 72.316 хектара, док је просечна годишња производња око 450.000 до 500.000 тона. Највише се производи у Мачванском, Колубарском и Шумадијском округу.

- Протеклих година у просеку се годишње извозило око 24.000 тона у вредности од око 13 милиона евра, и то на руско, аустријско, немачко и хрватско тржиште. У истом периоду око 5.500 тона сувих шљива извожено је у Холандију, Француску, Хрватску, Турску и Русију, у вредности од око 20 милиона евра. Поред извоза Србија ово воће и увози, највише из Северне Македоније, али је количина занемарљива - наводи стручњак.

Подаци из прошле године показују да је због временских прилика род у 2023. подбацио, али је произвођачима главобољу задала и висока цена енергената, недостатак радне снаге и слаба откупна цена.

Подизање приноса и квалитета на виши ниво постиже се применом пуне агротехнике засноване на локалитету, сорти и намени плодова у већ постојећим засадима.

- Шљиварство у Србији има добру основу која се огледа не само у засадима под шљивом, већ и традицији гајења, потпомогнутој струком и науком, квалитетним домаћим сортама, које су нашле своје место и у производњама других држава. Да би се шљиварство подигло на виши ниво и постало још конкурентније на светском тржишту, потребно је поставити јасне циљеве и заокружити и удружити све његове аспекте - саветује Бранислав Гулан.

Агроаналитичари се слажу да је потребно створити услове сигурног пласмана и цене за квалитетан производ. Да би производња била задовољавајућа и произвођач мора бити задовољан. Зато је битно довођење домаћег тржишта у ред и продор на страна тржишта стоне, сушене и замрзнуте шљиве, као и разних прерађевина.

Треба специјализовати производњу према намени, која може бити одржива само у случају дугорочне стратегије.

- Од значаја би било брендирање производа препознатљивих како на домаћем, тако и на ино тржиштима. Последњих двадесетак година ова тенденција је изражена. У Србији већ постоји велики број прерађивача чији су производи препознати на светском тржишту као висококвалитетни, а у производњи користе најновија технолошка достигнућа и ангажују врсне технологе прераде. Такве фирме су покретачка снага, а напретком тог сегмента стварају се предуслови за развој шљиварства - закључује агроаналитичар Бранислав Гулан.

Извор: Србија Данас/Информер