СРПСКА ДОМАЋИНСТВА ТРОШЕ УПОЛА МАЊЕ ОД ЕВРОПСКИХ: Два суседа су на дну табеле ЕУ по висини стандарда
Најбољи резултат у последњих 12 година од када се прати ова статистика
Потрошња просечног српског домаћинства у 2019. години за половину је мања од потрошње у ЕУ, показали су подаци Евростата, статистичке агенције ЕУ, према којима је бруто домаћи производ по глави становника (по паритету куповне моћи која узима у обзир разлике у ценама између држава) још удаљенији од просека ЕУ и био је на свега 41 одсто.
ДРЖАВА ДАЈЕ 100 МИЛИОНА: Ево како да добијете новац за пољопривредно земљиште
ПЛАЖЕ НА ХАЛКИДИКИЈУ ПРАЗНЕ, А ЕВО КАКВЕ СУ ЦЕНЕ: Намирнице мало скупље него у Србији, а ово више НЕ НАПЛАЋУЈУ
ОД БЕОГРАДА ДО БЕЧА ЗА ДВА САТА: Нови возови повезали би целу Европу, а ова линија би ишла кроз Србију 350км/х
И по једном и по другом показатељу налазимо се при дну табеле европских земаља, а само испред Босне и Херцеговине, Албаније и Северне Македоније.
Индивидуална потрошња је мера материјалног богатства домаћинстава, наводи се у саопштењу Евростата, док је БДП по становнику мера економске активности. Иако далеко од просека, па чак и од најисромашнијих земаља ЕУ, ових 49 одсто је благи напредак у односу на претходне три године када смо били на 48 одсто просека потрошње Европске уније.
Од 2008. године најближи просеку потрошње ЕУ били смо 2012. године када је просечна потрошња нашег домаћинства износила тачно половину потрошње ЕУ.
И БДП по становнику у односу на европски је прошле године порастао и у ствари се вратио на ниво из 2013. године када је износио 41 одсто просека Европске уније. Иако скроман, то нам је и најбољи резултат у последњих 12 година од када се прати ова статистика.
То што нам је потрошња на 49 одсто просека ЕУ указује на структуру потрошње, оцењује Јелена Жарковић, професорка на Економском факултету у Београду.
- Може се закључити да становници ЕУ више троше на луксузна добра, а ми више на основне животне потребе као што су храна, пиће, одећа, становање. Ипак, ја мислим да је од потрошње као мере благостања бољи показатељ доходак. Рецимо, за разлику од ЕУ код нас 20 одсто радне снаге ради у неформалном сектору. Такође, код нас и даље постоји натурална потрошња, односно људи производе сами за себе, чега такође има много мање у ЕУ - напомиње Жарковић.
Прошле године Србија је забележила раст БДП-а од 4,2 одсто, док је ЕУ расла по стопи од 1,5 одсто. Уколико би се остварили амбициозни планови да наша економија и у наредним годинама брже расте о европског просека, логично би било претпоставити да би се и разлике у стандарду смањиле. Ипак, Жарковић истиче да се не ради само о расту већ и расподели дохотка.
- Ако тај раст БДП-а иде ка бољестојећем делу друштва, онда то не мора да се одрази у истој мери на раст стандарда и потрошње. Ако раст иде ка новим пословима и запошљавању сиромашнијег дела становништва, онда је то боље и за раст укупног стандарда друштва. Додаје да су се појавиле анализе на основу Анкете о потрошњи домаћинстава према којима Џини коефицијент, односно мера неједнакости дохотка у једној држави, расте, што указује на раст неједнакости - каже она.
"ТУРИСТА ЈЕ ТОЛИКО МАЛО ДА ИХ СВЕ ЗНАМ НАПАМЕТ" Власник бара у Неос Мармарису о овогодишњој сезони
ОД 1. ЈУЛА ВЕЋЕ АКЦИЗЕ У СРБИЈИ: Ево колико то може утицати на ЦЕНУ ГОРИВА
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СВЕ КОЈИ НАМЕРАВАЈУ ДА КУПЕ ПРВИ СТАН: Држава повећава неопорезиви део при куповини на 60 квадрата
ПУТЕВИМА БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ: Погледајте како је текао развој путне мреже у нашој земљи у претходних 7 година (ВИДЕО)
Италијани покушавају да спасу туризам користећи ИСТИ МЕТОД КАО СРБИЈА: Да ли ће и њима то помоћи?
