СРПСКЕ ШКОЛЕ ПРЕЛАЗЕ НА НОВИ МОДЕЛ? Познато како би могло да изгледа тестирање ђака, проблем су и заражени професори
Актуелно питање које мучи основце, средњошколце и њихове родитеље јесте тестирање ђака на корона вирус.
Са друге стране, оно што можда и више мучи наставнике и директоре школе јесте све већи број заражених наставника и тешко проналажење замена за предаваче.
Пред почетак ове школске године међу препорукама Светске здравствене оргаизације и УНИЦЕФ-а наглашено је да би требало увести редовно тестирање ученика у школама како би се првенствено они асимптоматски ђаци изоловали. Тако би се, начелно, обезбедило да најмлађи иду несметано у школу и не враћају се на онлајн наставу што је у овој школској години приоритет.
Ту идеју у Србији поменуо је и Бранко Ружић, министар просвете. Међутим, он је накнадно рекао да се таквој идеји тестирања деце противе родитељи.
ОД ПОНЕДЕЉКА ВЕЛИКА НОВИНА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА: Познато како ће се одвијати комбинована настава
МИНИСТАРСТВО ОБЈАВИЛО ДЕТАЉНА УПУТСТВА: Овако ће се поступати ако се у одељењу појаве ДВА ЗАРАЖЕНА УЧЕНИКА
НОВА МЕРА ЗА ШКОЛАРЦЕ: Прваци ће због ковида такође ићи на онлајн и комбиновану наставу у овим случајевима
Међутим, поставља се питање и како би се тестирање ученика обављало. Различити модели тестирања ученика се примењују у земљама широм света. Тако постоје модели по коме се деца тестирају на нивоу целе школе у правилим временским размацима, док се понегде тестира само одељење у коме су се појавили случајеви заражавања.
Доктор Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, рекао је да би "у најмању руку било оправдано тестирати децу у ситуацијама када се појави један позитиван случај у одељењу".
Др Константинидис додаје да би требало размишљати и о увођењу редовног тестирања у неким правилним временским размацима, али и да је питање колико је то економски изводљиво.
- Тешко је рећи који би то интервали требало да буду, али верујем да би једном у две недеље било оправдано - рекао је др Константинидис.
Он подсећа и да се сада актуелни делта сој брже шири међу децом.
- Док се вухански ретко преносио са детета на дете и са њих на одрасло, сада је другачије. Делта се преноси десет до 15 пута лакше у односу на првобитну вуханску варијанту. Ипак, и даље се деца најчешће заражавају у својим породицама, односно и за овај сој важи да се лакше преноси са одраслих на децу - објашњава др Константинидис.
Какав би модел тестирања ђака био најпримењивији и како ствари у пракси фунционишу, је објаснио Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
- Не знам како би то било изведено по моделу који се тренутно ради у Србији где су лабораторије те које тестирају. То хипотетички значи да би требало ангажовати велики број медицинских радника који би долазили у школе и тестирали ученике или отворити посебне просторије у домовима здравља да се не би мешали са онима који су потенцијално заражени. То ми не делује могуће ни реално. Не само за Србију, већ за било коју земљу. Постоји други, елегантнији модел који се примењује у Словенији. Тамо ученици могу да преузму бесплатно брзе тестове у апотекама који, истина, нису довољно поуздани, али би могли бити добар индикатор - каже Марков и додаје да би у том случају држава могла да одреди на који период би се ученици тестирали како се не би дешавало да "једна школа буде сада тестирана па за годину дана поново дође на ред".
Јасна Јанковић, испред Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) подсећа да је и дозвола родитеља за тестирање најмлађих под великим питањем као и да се у пракси ученици тестирају, али на рачун родитеља.
- Питање је да ли би сви родитељи дозволили то или да деца буду тестирана без њиховог присуства. Направио би се читав један антагонизам мишљења - како то код нас то обично и бива. Једни хоће, други неће - објашњава Јанковић.
Иако је тестирање ђака једно од актуелних питања школства у Србији, реалан и опипљив проблем с којим се образовне установе тренутно сусрећу јесте све већи број наставника заражених корона вирусом. Према проценама, тек је око 50 одсто наставног особља у Србији вакцинисано против ковида, а то значи само једно - још један удар на квалитет наставе.
- Син ми је четврти разред гимназије и тренутно је на комбинованој настави, дакле дан у школи, дан од куће. Међутим, још од првог дана нове школске године се дешавало да мало-мало па нема прва два-три часа. А то се сада још чешће догађа када је на комбинованој настави. Јуче није имао три прва часа, два јер је наставница одсутна, а трећи јер је наставник рекао да ће им када се врате из школе одржати час онлајн - испричао је отац једног београдског гимназијалца.
Да је ситуација заиста "затегнута" потврђују и саговорници медија из просветних синдиката.
- Најтежа ситуација је била прошле године у новембру када смо имали толико заражених наставника да школска година није могла да се одвија. Тада смо сви прешли на онлајн, а врло брзо је проглашен распуст. Ја у овом тренутку не могу рећи прецизно колико је наставника заражено и колико их је у самоизолацији. Могу да кажем да је ово један велики удар короне, али да ово није удар на наставнике какав је био у новембру прошле године. Прошле године је било горе - рекла је Јанковићева испред УСПРС-а и додаје:
- Практично је и немогуће наћи и замену. Све мање људи уопште жели да ради у школству. Поготово у овој неизвесној ситуацији када ви сваког петка добијате упутство како радите од понедељка, односно ви не знате како ћете радити следеће недеље. Додајте на то и све ризике од заражавања у колективу... Такође, нама наставника и без короне фали. И то у неким струкама које су добро плаћене и ван школе. Првенствено су ту математичари, информатичари, физичари који лепо заражају ван школа. Ја нисам оптимистична да ће школе моћи још дуго овако по овом моделу.
Њене речи у потпуности потврђује и Марков испред београдских гимназија и додаје да се због тога долази у ситуацију да се "заменски наставници" траже преко огласа на друштвеним мрежама. Такође и да школски психолози и директори школа ускачу да мењају колеге на боловањима.
Ово потврђује и то што је неколико директора основних и средњих школа које су медији контактирали како би добио одговоре, није могло да разговара баш због обољевања од ковида.
Ипак, у београдско ОШ "Краљ Петар први" су рекли да тренутно на боловању имају само једног наставника који је заражен короном, а да је његов фонд часова успешно распоређен.
У једној приватној београдској школи кажу да је заиста доста наставника заражено, али да успевају да се изборе, првенствено јер су наставниси одговорни.
- Имамо пример једне колегинице која је заражена и на боловању је, али чим јој је прошла температура, почела је да држи предавања онлајн. Она је прошла са средњом клиничком сликом јер је ревакцинисана. Можда би било боље да тестирамо наставнике, јер с просветним платама, тешко је да колеге издвоје по 9.000 динара сваки пут кад посумњају на ковид. Људи се често воде логиком "можда је прехлада, проћи ће, сачекаћу пар дана". Поготово када су вакцинисани - испричала је др сци. мед. Нада Трифковић, директорка приватне средње школе.
