СРПСКО ВОЋЕ У ЕГИПТУ: Ево какве бенефите можемо очекивати након потписивања Споразума о слободној трговини

Наиме, председници Србије и Египта потписали су Споразум о слободној трговини, а посебан акценат је стављен на извоз пољопривредних производа из наше земље. Укинуте су царине на јабуку од 40 одсто, на суву шљиву од 30 одсто и на бобичасто воће од 20 одсто. Какве ће користи ново тржиште донети нашим воћарима, да ли ће и колико овај споразум утицати на откупне цене код нас те да ли ће донети експанзију воћарства у Србији.

Воћарска продукција у Србији представља једну од ретких светлих тачки српског аграра. Док је у готово свим другим секторима забележен пад у производњи у последњој деценији, воћари, ослоњени на искуства из иностранства започели су својеврсну ренесансу производње. Улагало се у противградне системе, у системе за наводњавање, у нове сорте, а то је довело и стране купце у Србију.

- Имамо, рецимо, воћњаке у Србији на 193.000 хектара и ми смо, рецимо, од извоза јабука добијали, нећемо зарадити него ћемо, приход имали од 125 милиона долара. И стижемо да производимо 510.000 тона јабука годишње код нас, а да трошимо негде око 220.000, каже Бранислав Гулан, агроаналитичар.

- Откупна цена шљиве прошле године између 15 и 25 динара, јабуке између 30 и 60 у зависности од сорте, малине ове године 250 динара. Цифре нису исте али заједничко свакој производњи је једно, воћар незадовољан ценом.

- Генерално, што се тиче малинарства, искрено се надам да ће и на то утицати, да ће откупна цена бити много већа него што јесте. Ове године смо у јако великом проблему, генерално гледано све је поскупело, а цена откупа малине је ниска, много нижа, генерално гледано на претходне године. У преговорима са хладњачарима смо већ пар месеци. Тешко је данас и пронаћи задовољног воћара, каже Милош Радовановић, малинар из Ариља.

- Тешко је данас и пронаћи задовољног воћара, производња је из године у годину скупља, природа увек умеша прсте на штету произвођача а цене готово на истом нивоу. Србија је отворила нова светска тржишта, али не треба очекивати моментални раст цена, додао је он.

- Међутим, оно што је чињеница, дакле, куповна моћ у Египту није толико висока као што је, на пример, у Србији. Погледајте, рецимо, малину, где смо препознати на европском тржишту као један од највећих произвођача и извозника. Дакле, ми имамо све тежи приступ том тржишту Европске уније, зато што се појавила малина, на пример, из Украјине, из Пољске и тако даље. И онда ви те вишкове малине које могу једнократно се појавити, морате негде пласирати, каже Горан Станић из Привредне Коморе Србије.

- Много рада је испред наших воћара како би искористили могућности ових споразума, закључују стручњаци. Потребно је радити на модернизацији засада малине и шљиве пре свега, и спречити данашњи тренд, где су се просечни приноси малине и шљиве по хектару у последњих десет година умањили три пута.

Извор: Србија Данас/Блиц