ШТА ЋЕ ИЗБОР ЏОА БАЈДЕНА ЗА ПРЕДСЕДНИКА ДОНЕТИ СВЕТУ: Промена економских односа сигурна, а шта Србија има од тога?

Примена Вашингтонског споразума остаје на снази, без обзира на промену на челу Сједињених Америчких Држава, те се наставља потписивање уговора и финансирање домаћих предузећа.

БИТКОИН ОПЕТ ТОНЕ: Након рекордне вредности, дигитални новчић пао за 17 одсто

БИТКОИН ОПЕТ ТОНЕ: Након рекордне вредности, дигитални новчић пао за 17 одсто

ПОТРАЖЊА ЗА НЕКРЕТНИНАМА СВЕ ВЕЋА, А ЦЕНЕ НИКАКО ДА ПАДНУ: Чак 70 одсто купаца плаћа у кешу

ПОТРАЖЊА ЗА НЕКРЕТНИНАМА СВЕ ВЕЋА, А ЦЕНЕ НИКАКО ДА ПАДНУ: Чак 70 одсто купаца плаћа у кешу

КРИЗА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ХАРА АМЕРИКОМ: Све више оних без посла, грађани поднели 900.000 захтева за накнаде

КРИЗА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ХАРА АМЕРИКОМ: Све више оних без посла, грађани поднели 900.000 захтева за накнаде

Ову реченицу у први план стављају домаћи познаваоци говорећи о будућој економској сарадњи између Србије и САД, тврдећи да велике промене не треба очекивати тако брзо.

Док се многи привредници питају каква је будућност пословања са Америком услед доласка новог председника Џозефа Бајдена, економисти истичу да се спољна политика свакако не мења "преко ноћи", али и да не очекују велике промене по економском питању.

Када је отворена канцеларија америчке Међународне корпорације за финансирање развоја (ДФЦ) у Београду, порасла су очекивања о нивоу америчких инвестиција у нашој земљи, али и региону.

До сада те инвестиције нису биле на завидном нивоу, што је и један од разлога због којих познаваоци економских прилика не очекују велике промене у нашим спољно-трговинским односима, барем не убрзо.

Тренутна ситуација

Сједињене Америчке Државе не налазе се ни међу првих десет земаља из којих највише долазе директне инвестиције у нашу земљу.

Према подацима Народне банке Србије, током 2019. године у Србију је стигло 63,4 милиона евра страних директних инвестиција (СДИ) из компанија у САД. Иако значајно, далеко је то мање од, рецимо, Немачке из које је стигло око 214 милиона евра, или чак и 411 милиона евра из Холандије.

Међутим, тај број, тврде познаваоци, није потпун с обзиром на то да велики број америчких компанија има огранке у Европи из којих инвестира, што се књижи као СДИ из европских земаља.

Када се рецимо говори о спољној трговини, САД су на 20. месту према вредности извоза из Србије.

Током 2018. године укупан увоз из САД у Србију износио је 468 милиона америчких долара, док је српски извоз у САД био 265 милиона – укупан обим трговине Србије и САД у 2018. износио је 733 милиона америчких долара.

Економиста Милан Р. Ковачевић сматра да је могуће да ће ова промена имати утицај више преко Енглеске на Србију, јер, како каже, не знамо куда ће кренути Британија, посебно после изласка из ЕУ.

- Генерално, радује ме што је у свом инаугурационом говору Бајден ипак рекао да ће мало враћати Америку у оно стање у односу на остали свет како је било раније. А то би значило да ће обновити неке од уговора, међудржавних и међународних... и можда да ће се мало више вратити слободном светском тржишту, а не као Трамп - Америка на првом месту - оцењује Ковачевић.

Он наводи да је посао Србије са САД занемарљиво мали, да би се нешто посебно очекивало.

Стручњак за инвестиције, Махмут Бушатлија, такође не очекује неке драстичне промене у економском делу, првенствено зато што, како истиче, Америка баш и не улаже много овде.

- Али тај процес који ми очекујемо да ће повећати улагање је везан за ДФЦ и сведоци смо да се са њима већ праве аранжмани, додуше кредитни, што ми се баш и не свиђа. Једна је ствар причати о томе да смо најповољнији за инвестирање, а друго је када имамо јасно дефинисан пројекат. Тако се привлаче инвеститори, а не да се ми подређујемо њиховим идејама - сматра Бушатлија.

Морали бисмо, како додаје, имати дугорочно планирање, као свака земља у развоју, да бисмо одредили своје приоритете. Овако се све дешава ад хок, данас гурамо једно сутра друго.

- Ми можемо очекивати од Америке један део од онога што ми њима нудимо, на пример 10-20 одсто од понуђеног. Али не да се задужујемо него да они дођу и уложе у своје предузеће које ће бити локално, које ће плаћати порезе овде. Здрава економска политика је суштина - наводи он. 

О будућности ДФЦ-а у Србији, Бушатлија каже да та институција није везана само за Балкан, то је фонд развојног карактера и има га тамо где Америка има потребе да и инвестиционо контролише своје партнере.

- Њихов је интерес да они остану на Балкану, а ми имамо доминантну улогу овде. Сигурно да Бајден неће уништавати једну такву институцију која је директно везана за извоз гаса или било чега другог из САД... Ту се не бринем превише око инвестиција - истиче Бушатлија.

*износи у милионима евра