„Стартап - стани на црту“ – конференција о стартап предузетништву: Иновације – шанса за економски Србије

Циљ стручне конференције био је да међусобно повеже стартап предузећа, будуће предузетнике и инвеститоре, како би уз размену информација и искустава покренули нове или унапредили постојеће бизнисе. 

Конференцију је отворио Небојша Поповић, министар за иновације и технолошки развој, истакавши значајна улагања Србије у иновације и стартап.

- Више од 400 иновативних стартапова говори да смо еволуирали у једну од земаља са најбоље растућим стартаповима и иновацијама у Европи. Највећи број стартапова у нашој земљи је настао у последње три године, а око 50 одсто производа  пласирарају на тржиште Европске уније, а око 40 одсто у Сједињеним Државама. Поносимо се и чињеницом да су петину стартапова покренуле жене, а њихов удео је био свега четири одсто пре неколико година. За ових шест до седам година Влада је успела да доста уради на унапређењу стартапова, а велики изазови су улагања која превазилазе више милиона евра и досад су таква финансирања долазила из иностранства, а циљ нам је да Влада Србије убудуће помаже таквим стартаповима. Ускоро ће на најпознатијој бази глобалних података Деал Роом бити доступне и информације о српским стартап компанија, што је од огромног значаја. 

Србија од 2015. бележи изузетну стопу развоја у области иновација, пре свега у иновацијама производа, пословних процеса. Имамо одличан инжењерски кадар, што су препознале релевантне светске организације, одлично оцењујући наш развојни потенцијал и стручни кадар. Недавно је Влада Србије са учесницима стартапа донела Стратегију развоја стартап компанија до 2025. Ми више немамо довољан број инжењера, сви су запсолени, за разлику од Европске уније. Зато саветујем младе да иду на техничке науке, јер им је ту пословна будућност гарантована. Сви заједно морамо да радимо на развоју економске и иновационе инфраструктуре. Претходних година отворили смо чак 26 регионалних стартап центара. Сталном разменом информација и исустава, ако заједно будемо радили, имаћемо одличан резултат. Суштина је знати где и како инвестирати новац. Хвала организаторима на успешној конференцији – закључио је министар Поповић.

О подстицајима, али и изазовима за српски стартап бизнис у име Европске банке за обнову и развој говорио је вишегодишњи сарадник те институције Дејан Тонић:

- Сада је добар тренутак у Србији за улагања у стартап, без обзира на кризу. Ко има добру идеју, добр тим и јасну визију где ће та идеја бити пласирана, може да успе јер постоји пет или шест начина финансирања да би тај бизнис добио залет. На тим тимовима је колико ће такву прилику да прихвате. Али, недостаје моменат даљег праћења. Наиме, када идеје добију иницијална средства, дешавало се да ишчезну и зато ми испред Светске банке гледамо да спречимо да нестају нови бизниси. Није довољно да идеју покажете само на малим тржиштима Србије и региона, већ да одскочимо на континенталном нивоу. Програм Стар Вентуре за Западни Балкан, којим координирам, подразумева колсултанстке услуге, менторски рад, пре свега у сарадњи с Универзитетом у Кембриџу. Европска банка за обнову и развој није још увек заинтересована за улагање у бизнисе који су на почетним корацима, али надам се да ће се то променити у будућности.

Виши стручњак за развој приватног сектора Светске банке у Србији, Душко Васиљевић, објаснио је значај подршке те институције:

- Важан је шири еко систем, јер подржавамо реформу науке и научно-истртаживачке институте. Када причамо о предузетништву, морамо да имамо на уму важност кодирања и како то повезати са конкретним сервисима и привредом. Конкретно, везано за подршку иноватном предузетништву, пројекат Катапулт акцелератор смо подржали и економски и кроз менторство и стручну надоградњу. Младима је неопходно помоћи вишеструко. У сарадњи с Европском унијом и Владом Србије фокусирани смо углавном на улагања у почетним фазама развоја стартапа и ти грантови су од неколико десетина до 300.000 евра. Ти стартапи захтевају коинвестицију. Велике ја вредност Фонда за развој науке и важно је да независни експерти доносе одлуку о томе ко ће добити додатни новац. 

Раде Ракочевић, извршни директор компаније Сензал цапитал доо, оценио је да се оснивачи стартапа сусрећу с великим изазовима у ово кризно доба.

- Све околности у којима се налазимо и огроман проблем с кадровима доводи до тога да ће стартап који буде фокусиран на промет успети у пословању. Стартапови се сматрају њајризичнијим за економска улагања. Зато је улога ментора јако важна, јер идеје, финансирање од државе су само основа, зато је стручан кадар неопходан да надогради све те идеје.

Стефанија Лукић, оснивач платформе за забавпо учење Sthreber, одржала је занимљиву презентацију:

- Идеја о дигитализацији образовања пре шест до седам била је потпуна новост. Као новинар и продуцент, пожелела сам да се бавим едукативним садржајем за децу у дигиталном формату и он данас помаже деци од петог до осмог разреда у учењу на забаван начин. Створили смо платформу на сајту Shtreber.com, где деца уживају у учењу, али не само о основним школским лекцијама, већ и о здравој исхрани, између осталог. Месечно нас посети пола милиона родитеља и ђака, што је показатељ успеха идеје.

О шансама и изазовима у пословању говорили су и успешни предузетници и представници регионалних стартап центара: Никола Мијаиловић, Joberty, Владимир Ђукановић, ИД Интерацтиве десигн, Вукашин Стојков – СЕЕ ИЦТ, Стартит, Никола Кујунџић, гаме давелеопер, представник Регионалног стартап центра Ужице, Владимир Перић, Three Swords Студио, Урош Никић,  Flow Ниња, Марко Љубеновић, Научно-технолошки парк Ниш и Драган Перић друштвена мрежа И ам. 

Модератори су били Оливера Јовићевић, новинар и предузетник, Фирст медиа гроуп и Владимир Станковић, аутор подкаста Бизнис приче и дигитални предузетник.

Организатор конференције о стартап предузетништву „Стартап – стани на црту“ је Удружење „Ред press“, под покровитељством Кабинета министра за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије.