СТИЖЕ НОВА ПОМОЋ ДРЖАВЕ: Након 100 евра и три минималца разматра се додатни ПАКЕТ МЕРА
Краткорочне мере више не би требало да буду линеарне
Нови пакет мера којима би држава помогла привреду све је извеснији. У Немањиној 11 данима анализирају проблеме са којима се суочавају привредници, као и све могуће начине на које би држава могла да помогне.
Вучић саопштио добре вести за грађане: Не брините, НЕЋЕ БИТИ СМАЊЕЊА ПЛАТА И ПЕНЗИЈА
БЕОГРАДСКИ УНИВЕЗИТЕТ У "ПРВОЈ Б ЛИГИ" ЕВРОПСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА: Велико признаје ЕУ за српско високо образовање
СМРТ ДОЛАЗИ ПОЛОВИНИ БАНАКА У СВЕТУ: Чувени професор открио зашто нам прети ЕКОНОМСКИ КРАХ
- Заједно са Привредном комором Србије и Републичким заводом за статистику спроводимо најопсежније истраживање у коме учествује преко 1.000 компанија. Желимо да утврдимо који су сектори више погођени, какви су планови предузећа, који су њихови изазови и на основу тога ћемо реаговати са одговарајућом подршком - рекао је данас министар финансија Синиша Мали.
У сету мера које је Привредна комора почетком јуна, у виду предлога упутила Влади, говори се о краткорочној подршци за очување ликвидности и радних места, али и о развојим мерама кроз подршку извозницима и укључивање наших компанија у међународне ланце снадбевања.
- Краткорочне мере више не би требало да буду линеарне, већ селективно усмерене ка најугрожењима који су претрпели највећи удар кризе и којима је потребно дуже време за консолидацију - рекао је тада председник ПКС Марко Чадеж.
На питање колико је релано да држава поново иде са новим директним субвенционисањем привреде у виду обезбеђивања минималца Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета каже да је сада на Влади да процени које би могуће решење дало најбоље резултате.
- Данас су сигурне две ствари. Једна је да држава не може да понови издашан пакет мера са којим је изашла пре неколико месеци и да би нови пакет вредносно био много мањи. И друга, да се пре неколико месеци гледало како да се помогне да привреда преброди кризу краткорочно, а да је сада реч о томе да ће криза да траје много дуже од неколико месеци - оценио је Алтипармаков.
Он каже да би се сада морало циљати на најугроженије, али да је питање да ли на најугроженије секторе или раднике.
- Треба размотрити да ли стимулисати послодавце који би запослили раднике из угрожених сектора - рецимо да држава плати 70 одсто пореза за раднике које неко запосли, а долазе из туризма - каже Алтипармаков.
Домаћи привредник Топлица Спасојевић каже да је први пакет мера помогао и "скинуо бреме тренутног размишљања и прилагођавања, које у привреди није лако".
- Мере су помогле да људи добију драгоцено време. Сада, у другом кругу требало би пружити подршку предузећима важним за поједине регионе, затим фирмама усмереним на извоз, као и компанијама које запошљавају пуно људи. А код тог планирања бисмо морали да пођемо са две стране - шта нам је циљ и шта хоћемо да постигнемо, али и шта имамо, која су нам средства и капацитети - оценио је Спасојевић.
ЗАБОРАВИТЕ НА ЛАКЕ КРЕДИТЕ: Европски банкари тврде да је време једноставног подизања кредита прошлост
ОД ПОНЕДЕЉКА У БАНКУ ПО МАЊУ РАТУ: Ово су детаљи нових олакшица НБС за кредите
ОДГОВОР НА КРИЗУ: Европске државе једна за другом спуштају ПДВ на туристичке услуге
НОВИ ВЛАСНИК ЗА ДВА МЕСЕЦА ПРЕУЗИМА КОМЕРЦИЈАЛНУ БАНКУ: Након објаве о куповини познати и нови ДЕТАЉИ
НЕМЦИ ШАЉУ МИЛИОНЕ: Стиже нова ФИНАНСИЈСКА ИНЈЕКЦИЈА за српску привреду
