Свет у страху: Водеће земље праве залихе пшенице, утицај српске жетве може да преокрене ситуацију
Одлична цена ове житарице у нашој земљи довела је до великог интересовања код произвођача да повећају површине под овом културом
Страх од новог таласа короне, због чега државе праве залихе, и улагања великих инвестиционих фондова у трговину пољопривредним производима, за последицу су имали и велики скок цена пшенице у Србији која је за три месеца поскупела за готово четири динара, кажу стручњаци.
ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ КИВАНО? Необичног је укуса и гаји се и у Србији!
"Кад узмеш џакове и наднице, ништа не остане" СТИГАО ПРВИ КУПУС, АЛИ ДА ЛИ СА ЊИМ СТИЖЕ И ОЧЕКИВАНА ЗАРАДА?
ПОРАСЛЕ ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ И ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА: Хектар у Јужнобачком округу и до 28.000 евра
Страх од новог таласа епидемије је и велике светске потрошаче пшенице, попут Египта, земаља Блиског и Средњег истока и Кине натерао да праве резерве и да купују више него што би иначе куповали, каже за Танјуг Вукосав Саковић из Жита Србије.
- Тражњу су додатно повећали велики инвестициони фондови, пре свега у Америци, који су усмерили своје фондове у пољопривредне производе јер индустрија мање ради због короне, па су купили доста велике количине на берзи - рекао је он.
Тако значајно повећање тражње резултирало је и већим ценама српске пшенице, која је и са 18 динара за килограм била међу најскупљима на крају жетве, а данас се продаје по 21,5 до 21,7 динара.
- То је изузетно велики скок. Није реално да ће овим темпом да се настави даље. Они који праве залихе у једном тренутку ће их имати довољно, а инвестициони фондови нису потрошачи, они купују да би продали и зарадили. Битно је да наши продавци-произвођачи процене када је прави тренутак за продају, а мислим да се тај тренутак ближи - каже он.
За скок цена кукуруза са 15 динара по килограму на почетку жетве на садашњих 19 динара на половини жетве утицала је и корона, али пре свега суша у Румунији и кашњење жетве у Украјини.
- Утицај короне код кукуруза је мање изражен. Румунија је имала сушу и они су обуставили своје продаје, у Украјини принос је подбацио око 10 одсто, а жетва касни и не могу да испоруче оно што су продали за октобар. То је код нас направило страховито велику гужву и потражњу за кукурузом - објаснио је он.
Подсетио је да се кукуруз више термински продаје, па су и наши трговци унапред продали нешто преко милион тона.
- Овакав тренд раста цена неће се наставити у бесконачност. Са наставком наше и жетвом у Украјини, треба очекивати стабилизацију цене и мањи пад - сматра Саковић.
Одличне цене пшенице подигле су расположење произвођача да у јесењој сетви повећају површине под овом културом.
- Имају слатке муке за шта да се определе, јер је повећање цена и других култура. Јесењој сетви не иде у прилог број кишних дана у октобру, а ових дана са лепшим временом они излазе на њиве и сеју - каже Саковић.
До сада је посејано нешто преко 15 процената, па иако сетва касни, не постоји страх да неће бити завршена, сматра он.
- Јесте да се код нас тврди да је оптимални рок за сетву од 5. до 25. октобра, али је пракса показала да се сеје и цео новембар и сигурно је да ће 600.000 хектара бити засејано оног тренутка кад временски услови буду дозволили - закључује Саковић.
