РАСТ ОД 5,00 ОДСТО И НАЈМАЊИ ПАД БДП-а У РЕГИОНУ: Србија у извештају Светске банке са највишим оценама у региону!
Србија има најбоље привредне резултате у региону
Економије на Западном Балкану ће се ове године вратити на стазе привредног раста, након прошлогодишњег најтежег економског пада узрокованог корона пандемијом, али стопе раста неће достићи ниво из претходних пет година, саопштио је данас главни економиста светске банке, Лазар Шестовић.
КОРОНА ЈЕ ПРОМЕНИЛА И ТРЖИШТЕ РАДА: Ова занимања су међу најтраженијима у Србији! Просечна плата је преко 100 хиљада, а нису програмери и банкари!
ПАРЕ ОД ДРЖАВЕ ДАНАС ЛЕЖУ НА РАЧУН АКО СТЕ У ОВОЈ ГРУПИ: Планирано 350 плус 150 евра, познато коме је новац намењен
ЦЕНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ "ДИВЉАЈУ": Дуг списак намирница које су поскупеле од марта
Он је, на видео презентацији Извештаја Светске банке о Западном Балкану, подсетио да је економски пад региона, према проценама, износио лани 3,4 посто, што је знатно мање од рецесије у Централној и источној Европи од 4,8 посто, или у Европској унији од 7,0 процената.
Регион ове године, према проценама Светске банке, очекује привредни раст од 4,4 процента, а у 2022. и 2023. години, незнатно спорији раста од 3,7 одсто.
Шестовић је као охрабрујућу чињеницу истакао благи пад незапослености у региону од 0,6 посто, са 13,5 посто у 2019. на 12,6 одсто у 2020, што је угавном последица повећане неактивности, при чему је укупан губитак радних места на Западном Балкану достигао готово 70.000.
Истакао је да је Србија имала у 2020. најмањи пад бруто домаћег производа у региону и Европи, од само 1,0 посто, захваљујући издашном владином пакету подршке привреди вредном близу 13 одсто БДП-а, што је у рангу много богатијих земаља. Додао је да се у текућој години очекује раст Србије од 5,0 процената.
Шестовић је апостофирао као врло повољан показатељ смањење спољне неравнотеже, односно дефицита текућих плаћања Србије, који је пао на 4,3 процента.
Извозни резултати Србије су, каже, били много бољи него што је ико очекивао, тако да је забележено незнатно смањење извоза.
- Услови размене су се прошле године променили у корист Србије, извозне цене наших произода су порасле, што је добра вест, а увозних производа су паделе - навео је он.
Такође је констатовао је година пандемије изискивала знатна буџетска давања за подршку економији и становништву, што је резултирало буџетским дефицитом од 8,1 одсто БДП-а, након вишегодишњег периода успешне фискалне консолидације када је буџет био уравнотежен и чак у суфициту.
Коментаришући будуће економске изгледе Србије, главни економиста Светске банке је рекао да се у средњорочном периоду очекује раст у распону између 3,5 и 4,0 процента, што ће зависити од кретања камата на међународним тржиштима, страних директних инвестиција, потражње, дознака из иностранства, итд.
Као изазове је поменуо низак ниво инвестиција домаћег приватног сектора, успоравање приступних преговора са ЕУ због пандемије, истичући потребу за убрзањем отварања ноих поглавља.
Шестовић је на крају истакао да је неопходна оријентација економије на зелену транзицију, на што мање трошење природних ресулрса, смањење загађења, што се може каналисати условљавањем субвенција тим критеријумима.
