У Београду отворена Хрватска привредна комора
Велики значај даљег развијања економских односа две земље
Упркос одлуци шефа Хрватског сабора Гордана Јандроковића да прекине посету Београду због наводног инцидента који је у српском парламенту изазвао лидер радикала Војјислав Шешељ, вечерас је ипак у српској престоници, након пет година, отворена Хрватска привредна комора.
Прочитајте и:
Откривањем свечане табле у згради на Топличином венцу званично је почео рад представништва Хрватске привредне коморе у Србији која је затворена 2013. године.
Председници две привредне коморе, српске и хрватске, Марко Чадеж и Лука Буриловић, истакли су у изјави новинарима значај даљег развијања економских односа две земље.
- На нама је да покажемо колико је важно све оно што смо до сада урадили. Хрватске компаније у Србији инвестирале су 800 милиона евра и запошљавају 14.000 људи, а потенцијал још нисмо ни начели - поручио је Чадеж.
Све више компанија из Србије извози на тржиште Хрватске и улаже у ту земљу, а отварање канцеларије у Београду "значи да ћемо имати свакодневан динамичан рад и комуникацију" између српских и хрватских предузећа, истакао је Чадеж.
Он је најавио да ће до краја ове године, Првивредна комора Србије, уз помоћ отворити своје представништво у Хрватској.
Председник Буриловић рекао је да је Србија данас шести трговински партнер Хрватске и да се нада да ће се кроз сарадњу две коморе и привредника обе земље унапредити привредни потенцијале две земље.
Што се тиче привредних показатеља, укупна робна размена између Србије и Хрватске у 2017. години износила је 1,027 милијарди евра и бележи повећање за 14,2 одсто у односу на 2016. Извоз у Хрватску износио је 550,7 милиона евра, што је за 17,6 процената више у односу на 2016.
Увоз из Хрватске повећан је за 10,4 процената у односу на 2016. годину и износио је 476,3 милиона евра а, суфицит Србије у робној размени у прошлој години износио је 74,4 милиона евра.
Према анализама Привредне коморе Србије, могућности за повећање српског извоза постоје, осим у традиционалним секторима чији производи су већ присутни на хрватском тржишту, и у текстилној индустрији, индустрији пластике, намештаја, машинској, индустрији папира и производњи млечних производа.
Српски привредници, осим за повећање трговинске размене са Хрватском, посебно су заинтересовани за инвестирање у Хрватској и друге више облике привредне сарадње са хрватским компанијама.
