У СРБИЈИ ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ РАДИ НА ЦРНО: Држава креће у борбу!

Од око пола милиона радника на црно, чак две трећине њих је у пољопривреди. То показује Анкета о радној снази за прва три месеца ове године, коју је радио Републички завод за статистику. Због тога што се у пољопривреди углавном сезонски радници ангажују на црно, држава припрема закон како би ту област уредила.

СРБИН СЕ ДОСЕТИО: Засадио ове житарице и ЗАРАДИО много новца! Ако имате услова, покушајте и ви!

ДА ЛИ ЋЕ ОВО БИТИ СПАС ЗА МАЛИНАРЕ? Французи понудили НАЈВИШУ откупну ЦЕНУ!

Звоне телефони у једној ужичкој омладинској задрузи. Кажу, малинари им траже контакте сезонских радника. Али уговор им не нуде.

– Произвођачи само траже контакт, избегавајући да плате доприносе држави, да плате порезе, а самим тим да плате и провизију задрузи, јер просто јефтиније им је тако. Ту уштеде јако велики износ.

– Ту се врти велики новац и држава би доста имала од тога, самим тим и задруге и агенције за запошљавање, али, такође, имали би ти радници који беру малине, неке доприносе за период који ради – објашњава директорка Омладинске задруге “Младост” у Ужицу Славица Станојчић.

Пољопривредници су одбили су да о томе говоре пред камером. На бројним њивама рад на црно цвета, јер су процедуре за легално запошљавање сезонских радника прилично компликоване.

– Специфичност тог рада, на пример, кад падне киша или постоје посебне непогодности због којих они не могу да пријаве тог човека да десет дана ради, него морају да га пријављују дан за дан.

– Код нас, нажалост, морате да скупите 20 докумената да докажете да све радите легално, а онда имамо мањка капацитета инспекције, па је самим тим и контрола слабија – каже Јелена Бојовић из Националне алијансе за локални економски развој.

За контролу радних односа у целој Србији задужено је тек око 250 инспектора, а само у пољопривреди, процењује се, има готово 200.000 сезонаца ангажованих на црно. Држава припрема Закон којим би њихово запошљавање требало да поједностави.

Иако је најпре разматрано хрватско решење, одлучили смо се за мађарски модел.

– Мађарски модел се заснива на електронској пријави Пореској управи, обавља се телефоном, може да се врши позивом кол-центра, дају се три основна податка, ПИБ послодавца, ПИБ ангажованог лица и његово име и датум када је почео да ради. У једном дану може да пријави и одјави запослене.

- Закон треба да иде према Скупштини до краја ове године и надамо се да ће, по усвајању Закона, бити кратак рок за за прилагођавање система и примену – истиче Снежана Богдановић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

До сада је Закон већ увелико требало да се примењује пошто је Акционим планом за спровођење Националног програма за сузбијање сиве економије рок за његово доношење био 2016. година.