Џејмс Хоган: Успех Ер Србије током протекле деценије представља победу за Србију

Његово обраћање преносимо у целости:

- Значај нових линија од Београда до Шангаја и Гуангџоуа не може се потценити ако се има у виду очекивање да ће 130 милиона грађана Кине путовати у иностранство током 2024. године, што је 50 одсто више него прошле године.

Ер Србија такође планира да у наредном периоду покрене и линију за Мајами, трећу дестинацију ове авио-компаније у Сједињеним Државама поред Нјујорка и Чикага.

Додавање ових нових градова растућој међународној мрежи Ер Србије (тренутно обавлја редовне и чартер летове на више од 90 линија у 34 землје у Европи, Северној Америци, Азији и Африци), показује у којој мери ова авио-компанија наставлја да расте.

Са три међународна аеродрома у Србији — главног аеродрома Београд, те аеродрома у Нишу и Кралјеву — у заиста сјајној пословној години, Ер Србија је обавила преко 45.000 летова, што је 44 одсто више него 2022. године.

Бројке објавлјене на најновијој линији авиокомпаније за Мостар, потврђују изузетне КПИ за претходну годину, када је Ер Србија превезла 4,19 милиона путника, што је трећи најболји резултат у готово 97 година летења.

Данашњу флоту Ер Србије чине два широкотрупна авиона Ербас А330-200, 13 ускотрупних авиона породице Ербас А320 и осам турбопроп АТР авиона за регионалне летове. Очекивано додавање нових авиона Ербас А330-200 за дуге релације, као и регионалних авиона АТР 72-600 у флоту Ер Србије у наредним неделјама и месецима, подржаће планирани раст за 2024. годину.

На основу прелиминарних података, Ер Србија је и профитабилан превозник чија добит износи 40,5 милиона евра, што је готово 50% више у односу на 2022. годину. Овакав резултат је још импресивнији имајући у виду да је постигнут без икакве подршке или субвенција Владе, односно без иједног уложеног евра из јавних средстава.

Ер Србија је слика успешне авио-компаније, али на том путу је, поред критичара, било и много оних који су сумњали у овај успех.

Међутим, авио-бизнис је посао на дуге стазе и увек ће постојати много непознатих сполјних фактора који могу да поремете чак и најболје планове. Ер Србија их је све прошла, а њен државни акционар и руководећи тим могу оправдано да се похвале својим значајним резултатима постигнутим током десет година од поновног оснивања и ребрендирања 2013. године.

Темелји данашњег успеха поставлјени су када је Ер Србија први пут полетела крајем октобра 2013. године, као млада и енергична компанија која је наследила ЈАТ Ервејз, цењену компанију која се суочавала са изазовима у финансијском пословању.

Ови резултати су и били предвиђени када је авиопревозник Етихад Ервејз са седиштем у УАЕ купио мањински удео у некадашњем ЈАТ Ервејзу и склопио уговор о управлјању у циљу подршке оживлјавању пословања националног превозника у Србији.

Овај уговор је у то време представљао тек део много шире сарадње на међудржавном нивоу између УАЕ и Србије, у којој су УАЕ уложили значајна средства у широк спектар пројеката, уклјучујући првокласне некретнине дуж обале реке у Београду, као и изградњу других великих туристичких и инфраструктурних пројеката.

Са својих 80 година, ЈАТ Ервејз је био један од најстаријих авиопревозника у Европи, који се током неколико година суочавао са значајним финансијским и оперативним изазовима и био је на ивици затварања када је Влада Србије наступила и понудила решење 2013. године.

На челу са председником и главним извршним директором Етихад Ервејза, Џејмсом Хоганом, споразум из 2013. године предвиђао је стицање од стране Етихад Ервејза 49% удела у новој авио-компанији, неоптерећеној дуговима и губицима из прошлости.

Инвестиција Етихада била је намењена реализацији стратешког пословног плана у оквиру уговора о подршци руководству у цилју стварања новог националног авио-превозника за Србију, који ће се разликовати од конкуренције по јединственом и персонализованом искуству путника.

Авио-компанија је у поптуности реструктурирана са ресетовањем биланса стања и трансформацијом радне снаге, како би се обезбедила права величина и облик компаније за будуће пословање. Са овим основама, Ер Србија је кренула у план мреже за унапређење повезаности Србије са Европом и поновно повезивање землје са њеном дијаспором у Америци након паузе са дугим линијама која је трајала дуже од 20 година. Нова флота је ребрендирана у духу српске народне орнаментике, а пажња је усмерена на јединствен српски производ и услугу, који нуди оно најболје од локалне кухиње и гостопримства.

Успех трансформације Ер Србије мора се приписати и њеном месту у Етихад Equiti Alliance, који јој је омогућио приступ клјучним тржиштима на Етихадовој мрежи. Такође је обезбедио важне пословне синергије и економију обима, што је смањило јединичне трошкове и обезбедило заједничку експертизу у областима као што су обука и развој особлја, као и заједничке набавке, посебно у погледу великих набавки авиона. Партнерство са Етихадом је такође креирало такве пословне могућности које Ер Србија сама по себи не би могла да искористи, као што је веома уносан и користан програм повластица за редовне путнике.

Синиша Мали, тадашњи градоначелник Београда и председник Надзорног одбора Ер Србије, истакао је 2016. године да је „национална авио-компанија покретачка снага економског развоја сваке землје и у том смислу успех Ер Србије доприноси развоју целе Србије”. Он је додао да су резултати успешног оживлјавања Ер Србије, уз друге свеобухватне реформе тадашњег премијера Александра Вучића, јасно видлјиви у економским резултатима землје.

Рани утицај трансформације компаније потврђен је и у студији из 2016. године, коју је урадио Oxford Ецономицс са седиштем у Великој Британији. Студија је показала да економски утицај авио-компаније далеко превазилази резултате њеног пословања. У извештају се наводи да услуге које Ер Србија нуди, олакшавају широк спектар економских активности у локалној и глобалној економији – од успоставлјања пословних интеракција и омогућавања страних инвестиција до подстицања туризма и трговине.

Овај утицај се може мерити свеобухватним доприносом авио-компаније ваздушној повезаности као клјучном покретачу економског развоја и раста, чиме се олакшава учешће Србије у глобалној економији. На крају, ове међусобно повезане 'каталитичке' предности утичу и на повећање продуктивности привреде, а тиме и БДП-а. У овој студији се истиче да Ер Србија креира и посредне погодности за привреду дајући значајан допринос „ваздушној повезаности“ землје, те унапређујући своје везе са великим градовима и тржиштима широм света. Подаци су такође показали корелацију између директних страних инвестиција (СДИ) и ваздушне повезаности, што је све евидентно у српској привреди данас.