Виртуелна имовина у Србији: Да ли знате шта је и како се регулише?

Ова имовина, често названа и виртуелна, подразумева дигитални запис вредности који се може куповати, продавати, размењивати или преносити путем дигиталних канала, а користи се као средство плаћања или облик инвестирања.

Виртуелне валуте, као једна од врста дигиталне имовине, нису издане од стране централне банке нити за њихову вредност гарантује било која државна институција. Немају статус законског средства плаћања, али их грађани и фирме често прихватају као легитимно средство размене.

У Србији, пружање услуга повезаних с дигиталном имовином дозвољено је само оним правним лицима која имају одобрење надлежних органа. Конкретно, за виртуелне валуте надлежна је Народна банка Србије, која издаје лиценце, доноси подзаконске акте и спроводи надзор над пословањем у овој области. Поред ње, значајну улогу има и Комисија за хартије од вредности.

Закон такође обавезује све фирме и предузетнике који су стекли виртуелну валуту – било да послују из Србије или у њој имају огранак – да пријаве поседовање ове имовине уколико нису користили услуге лиценцираних пружалаца. Подаци се достављају путем Центра за размену података.

Дигитална имовина у пракси обухвата две основне категорије: виртуелне валуте (попут биткоина) и дигиталне токене. Разлика између њих није увек једноставна – док валуте служе искључиво као средство размене, токени поред размене могу давати и додатна права корисницима, као што су учешће у раду одређене платформе или право на услуге. Неретко се јавља и хибридни облик дигиталне имовине, који обједињује карактеристике обе категорије.

У сумњивим случајевима, када није лако разлучити којој категорији нека дигитална имовина припада, закон предвиђа да се свака ситуација анализира појединачно.

Ово законско уређење има за циљ да унесе више транспарентности и безбедности у област дигиталног пословања, штити кориснике и омогући одговорно управљање дигиталном имовином, у складу са модерним токовима и технологијама.

Србија Данас