За овај посао није потребна диплома, плата је ОДЛИЧНА, а до радног места се долази више него брзо

Тражећи одговор на ово питање видећете да у Србији и даље у вези с тим влада једна велика предрасуда, а то је да је могуће бавити се програмирањем након тромесечног курса. Истина је, наравно, потпуно другачија. Ништа се не дешава преко ноћи, па тако ни инжењерско знање.

Једна од ретких компанија у Србији у којима се као систем рада примењује такозвани "пун круг" је Сага. Продуцт Lifecycle Манагемент је посебан начин развијања софтверских производа који подразумева континуиран процес праћења животног циклуса производа и његова стална унапређења. А лична афирмација запослених је саставни део овог "пуног круга".

У раду на сложеним информационим системима запослени у Саги стичу знања из различитих индустрија што представља јединствену прилику и могућност да буду активни учесници комплетног инжењерског процеса. Због тога смо о овој теми, као и широј перспективи програмерског посла, разговарали са 24-годишњом Аном Дедовић, која је дипломирала Информационе системе на ФОН-у, а сад је већ дуже од годину дана запослена у компанији Сага, на позицији јуниор програмера. То јој је први посао.

Може ли да се постане програмер после курса или је неопходан факултет?

- За посао програмера је најбитније да особа поседује одговарајуће знање, да поседује таленат за програмирање, да посао обавља ефикасно и да се константно унапређује. Имала сам прилике да сарађујем и са људима који су завршили курс и са онима који су завршили факултет, а да притом и за једне и за друге могу да кажем да су врхунски програмери. Ипак, истакла бих значај факултетског образовања из разлога што факултет пружа много више могућности и ширу слику у погледу развоја софтверских система. Кроз многобројне предмете и испите, студенти се сусрећу са различитим технологијама и сферама развоја у ИТ-ју. На тај начин, већ у току студирања, они могу да се преусмере и пронађу у областима које им највише одговарају и да, уз то, имају основно знање из многих других области које се свакодневно користе у пракси.

Који су највећи изазови са којима се јуниори срећу у овом послу?

- ИТ свет је један од најдинамичнијих светова, с обзиром на то да се свакодневно појављују и развијају нове технологије, а старе унапређују или чак нестају. То значи да јуниор програмери, да би били конкурентни и да би се професионално развијали, морају константно да истражују, да се информишу и проширују своје знање и вештине, јер оно што смо јуче научили на факултету можда већ данас не важи. Данас се на интернету могу наћи најразличитије књиге, чланци, блогови који пружају теоријску и практичну основу коришћења популарних технологија. Такође су јако важне и корисне конференције на којима програмери могу да се информишу о иновацијама и могућностима развоја у будућности.

Шта је најбитније при тражењу посла, на шта почетници треба посебно да обрате пажњу?

- Сматрам да је за први посао најбитнија подршка тима и могућност учења и унапређивања на конкретним пројектима. Јуниор програмерима је потребан неко ко поседује више искуства, ко ће им посветити своје време и помагати им у процесу разумевања свих делова једног комплексног пројекта и неопходних технологија. Било ми је веома важно да прођем кроз процес обуке, што ми је Сага и обезбедила. Рад са ментором омогућио ми је потпун и детаљан увид у технологије које ћу да користим, попут Јаве, Спринга, Хиберната, итд. Такође и начин на који се пројекти развијају у Саги и прилику да се упознам са људима са којима и данас радим. Тиме сам стекла основно знање које ми је било потребно за рад на правим пројектима.

На који начин запослење у овој компанији утиче на твој каријерни развој?

- Овде бих се надовезала на претходно питање. Управо оно што је мени било најважније на почетку каријере, нашла сам у Саги. Тим са којим свакодневно радим ми помаже да унапређујем своје знање, техничке и социјалне вештине, стичем практично искуство у различитим технологијама и на различитим пројектима. Сага ми је понудила могућност рада на неколико занимљивих пројеката и сваки од њих ме је научио одређеним лекцијама које ћу користити у наставку своје каријере. На чланове свог тима могу да се ослоним у сваком тренутку, они ће увек бити ту да створе креативну атмосферу и да ми помогну у било ком проблему, а успут смо постали и пријатељи.

Које су најбитније ставке које сте научили и које још учите у оквиру процеса "пуног круга" на пројектима?

- Кроз процес “пуног круга” сам схватила колико је важно да будем укључена у све фазе процеса, као и да је јако битно да имам могућност да стекнем поглед од 360 степени. Такав концепт, даје ми прилику да учествујем у целовитом циклусу успостављања информационог система и тиме могу да искусим најлепши, креативни део посла и да на личном нивоу будем повезана са пројектима на којима радимо. Такође бих издвојила и важност комуникације. Изузетно је важна сарадња између свих тимова који су укључени у пројекат и да сви пружају максимално своје доприносе у постизању заједничких циљева.

Колико ти је рад са људима различитих стручности помогао у процесу учења?

- Приликом рада са људима из различитих сектора схватила сам да је развој софтверског пројекта комплекснији него што сам мислила. У развоју учествују људи различитих стручности који раде на најразличитијим технологијама и алатима и свако на свој начин доприноси пројекту. Од њих сам увек добијала савете и смернице који су били изузетно корисни. На тај начин сам се упознала са различитим могућностима и сферама у којима могу да се развијам и могућност да се у једној од њих и пронађем и опробам.

Како изгледа један типичан програмерски дан?

- Јутарња кафа/црни чај, доручак и ћаскање са колегама. Упознавање са корисничким захтевима и осмишљавање начина на који ће се они имплементирати. Куцкање кода. Развој функционалности система. Разговор са члановима како сопственог, тако и других тимова и заједничко проналажење решења. Ручак са колегама. Решавање бугова. Куцкање кода. Помагање колегама у решавању проблема. Тестирање имплементираних функционалности. Куцкање кода. Па још мало куцкање кода (смех). Пријатељски разговори са колегама и осмишљавање следећег дружења, заједничког путовања, прославе рођендана и постигнутих успеха. Тако да - да, иду програмери и у изласке, слушају најразноврснију музику, друже се и изван посла, путују заједно, професионално или рекреативно се баве спортом. Па и ми смо људи (смех).

Шта мислиш да је најбитније за успех и како се постаје заиста добар у овом послу у Србији?

- Учење, учење и учење. Као што сам већ рекла, неопходно је да се константно информишеш о најновијим технологијама и унапређењима и да радиш на свом побољшању. Колеге јуниор програмере бих саветовала да проналазе и користе сваку прилику да науче и пробају нешто ново и да стекну што више искуства и праксе у раду на великим пројектима како би могли професионално да напредују и да буду конкурентни.