ЗА ПРИВРЕДУ И ГРАЂАНЕ 700 МИЛИЈАРДИ: Србија се јуначки ухватила у коштац са короном
Држава је највећи терет кризе преузела на себе, а стопа раста наше економије ове године биће највиша у Европи, што су потврдили и ММФ и ЕК
Укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом ковида-19, укључујући и нови пакет мера који се планира за неколико дана, износиће чак 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.
То је око 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа (БДП) и мало је земаља на свету које су спровеле овако јаке и снажне мере, рекао је Мали.
СРБИЈА ОДРЖАЛА ЛЕКЦИЈУ ХРВАТИМА: Нашим медицинарима повећање плата, њиховим се смањују и то до 20 одсто
Дошли бисте за празнике, али не знате шта вас чека? Ово су правила у европским земљама и на српским границама
КАКАВ ПРЕБЕГ: Отишао из аутомобилског дива, стигао у будућег аутогиганта
Мали поводом одлуке да се 17. и 18. децембра исплати по 5.000 динара за око 1,7 милиона пензионера, као и по једна минимална зарада радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рента кар агенцијама, објашњава одакле новац за две додатне мере.
- Крајем новембра имали смо бољу наплату ПДВ него што смо очекивали, што су изузетно добре вести. Водимо одговорну економску политику, а мере које доносимо усмерене су према онима којима је помоћ најпотребнија.
Избегнут најцрњи сценарио
Србија је, истиче, избегла најцрњи сценарио са којим су се суочиле неке земље и код нас није било масовних отпуштања, затварања фабрика, јер је држава на прави начин и одлучно реаговала у тренуцима када је то било потребно.
- Било је и простора за то, јер последње четири године, захваљујући реформама које смо спровели, имамо суфицит у буџету, а јавни дуг нам је под потпуном контролом. Држава је највећи терет кризе преузела на себе, а стопа раста наше економије ове године биће највиша у Европи, што су потврдили и ММФ и ЕК.
Зашто су значајни 1. јануар и 1. април 2021?
Пензије ће, по швајцарској формули, од 1. јануара бити повећане за 5,9 одсто, минималне зараде за 6,6 одсто.
Плате у здравству иду горе за пет одсто, а осталим запосленима у јавном сектору 3,5 одсто, па онда додатних 1,5 од 1. априла.
Влада ће, додаје, остати посвећена реализацији плана "Србија 2025" и то се види из активности у 2020, а поготово по предлогу буџета за 2021, у којем су дефинисана два основна стуба.
Први је, наводи, подизање стандарда грађана, које ће ићи и кроз повећање пензија и плата у јавном сектору.
Подсећа да циљ плана "Србија 2025" и јесте да за пет година просечне плате буду 900 евра, а пензије 430 евра. Други стуб је повећање капиталних инвестиција и достизање пројектованог раста БДП-а од шест одсто.
- О томе колико се радило и за време пандемије најбоље говори податак да смо у периоду јануар - новембар реализовали капиталне инвестиције у износу од 146 милијарди динара, што је повећање од 14,7 одсто у односу на исти период прошле године. Дакле, наши пројекти нису стали, напротив - истакао је Мали.
Упозорење Фискалног савета
За упозорење Фискалног савета да је буџет за 2021. требало да буде планиран рестриктивније, са дефицитом од два, а не три одсто БДП-а, јер лако може да не буде остварен раст од шест одсто, Мали каже да је то висока стопа, али да је потпуно остварива.
- Ову најтежу економску годину икада завршићемо са највишом стопом раста, односно са најмањим падом. Биће пад од 0,6 до један одсто, али најмањи у Европи. Пројекцију буџета смо правили на реалним основама. Никада у животу нисам направио нералан буџет, а скројио сам их пет за Београд, док сам био градоначелник, а ово ми је трећи буџет као министру.
Злата никад више, динар стабилан
Мали поручује да грађани не треба да страхују од пада динара, напомињући да су нам девизне резерве никада веће, као и резерве злата. Такође, курс динара је данас исти, можда чак и мало јачи у односу на март, када је епидемија кренула.
- Чак је и економиста Милојко Арсић који нас стално критикује, рекао да је три одсто дефицита сасвим у реду, а ММФ такође сматра да са тако пројектованим дефицитом подржавамо планирани раст БДП од шест одсто - истиче министар.
Капиталне инвестиције
Објашњава да су у буџету за наредну годину планирана никада већа издвајања за капиталне јавне инвестиције, 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП. Прошле године је тај износ био 4,9 одсто БДП-а, а ове 5,2 одсто.
- Дакле, не само да не заустављамо пројекте због ковида 19, него за њих издвајамо још више новца, за путеве, железнице, индустријске паркове, мостове, канализационе и водоводне мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода... Државне инвестиције у инфраструктуру онда подстичу и приватне инвестиције. Велика инвестиција биће и планирано повећање плата и пензија. Такође, смањујемо непотребне трошкове годинама уназад, штедимо на репрезентацијама, путовањима, гориву и другом.
Бројке и реалност утишавају критике
На критике опозиције да се пребрзо задужујемо и да је земља пред банкротом, одговара да то демантују бројке и реалност.
- Стопа незапослености и даље је нижа него што је била пре почетка епидемије. Стопа раста наше економије највећа је у Европи. Курс и инфлација су стабилни, нема масовног затварања фабрика и отпуштања...
Каже да пандемија није утицала на прилив директних страних инвестиција.
- У апсолутном износу - не, ниједан инвеститор није одустао од инвестирања у Србију, неки су само померили планове за неколико месеци. У првих девет месеци ове године имали смо 1,9 милијарди директних страних инвестиција. Више од 60 одсто свега што је ушло на Западни Балкан дошло је у Србију.
Виши животни стандард
Са једне стране, подижемо животни стандард упркос кризи, а с друге стране, добијамо на тражњи, што је покретач економских активности, истиче министар финансија.
Наводи и да је испуњено обећање од прошлог децембра да ће просечна плата у Србији бити 500 евра, као и да је она сада већ око 520-530 евра. Наглашава да просечне плате и пензије константно расту, а да је инфлација 1,5 до два одсто.
Када је реч о недавној емисији еурообвезница од 1,2 милијарде долара, каже да је то учињено како би се рефинансирао дуг који доспева на наплату у септембру 2021, пошто је изузетно повољна ситуација са доларом.
- Њихов скупи кредит, са каматном стопом од 7,25 одсто, рефинансирали смо каматном стопом од један одсто. У апсолутном износу јавни дуг остаје исти, али зато ћемо у наредних десет година платити 40 милијарди динара мање камата.
То што је ова влада орочена на годину и по дана не види као ограничавајући фактор. Истиче да је у питању влада континуитета, да ниједан пројекат није стао већ да се они чак и интензивирају.
Подсећа да ће од 1. јануара бити успостављен нови систем запошљавања у јавном сектору и да ће свака институција бити одговорна за то колико ће људи да запосли, али да тај број не може да буде већи од 70 одсто оних који су из разних разлога из те исте институције отишли претходне године.
- За све изнад тога одобрење мора да да Комисија за запошљавање. Дакле, не отвара се простор ни неконтролисаном ни партијском запошљавању - закључио је министар Синиша Мали.
