Зашто је "мини Шенген" спас за цео регион: Аналитичар Милован Јовановић објашњава значај слободе протока робе и људи
10. октобра 2019. године у Новом Саду је покренута иницијативу за формирање "мини Шенгена
Новинар и политички аналитичар Милован Јовановић каже да је заклети антифашиста и левичар, оснивач Института економских наука, кандидат Америчког друштва економиста за Нобелову награду и вероватно највећи економиста са ових простора, Бранко Хорват предлагао током највећих ратних сукоба економску сарадњу и обнову Југославије.
СТИГАО И ДО ВРТИЋА: Лажни мед хара Србијом, пчелари упозоравају да не купујете овај производ
ЛЕПЕ ВЕСТИ ОБРАДОВАЋЕ СТАНОВНИКЕ: Лесковчани овог лета добијају свој аква парк
ЕВРОПА ПРЕД ФИНАНСИЈСКИМ КОЛАПСОМ? Очекује се пораст цена и рекордна незапосленост!
- Ову идеју су тада са гнушањем, сматрајући је утопистичком, одбацили сви ратни и криминални режими екс-ЈУ република, као и велики део међународне заједнице. До последњег дана свог живота професор Хорват је остао истрајан и доследан у уверењу да су социјализам, демократија, тржишна привреда спојиви и оствариви - наводи Јовановић.
Он истиче да су потписивањем споразума између Србије, Албаније и Северне Македоније 10. октобра 2019. године у Новом Саду, лидери ових земаља покренули иницијативу за формирање "мини Шенгена" и да су позив да се прикуључе овој иницијативи упутили Црној Гори, Косову и БиХ.
- Пократеч овог најважнијег пројекта од разбијања Југославије је председник Србије Александар Вучић, због чега се, као и професор Хорват својевремено, суочио са критикама и нападима, како из земље тако и из иностранства - каже Јовановић.
Јовановић истиче да је суштина "мини Шенгена" да се максимално искористи економски потенцијал свих земаља, привуче што више страних инвестиција, повећа производња и извоз, кроз слободан проток људи, робе, капитала и услуг и да се свим грађанима омогући боравак и рад у другој земљи.
- Потписивањем споразума у Вашингтону 4. септембра прошле године, Косово је одлучило да се придружи иницијативи, док БиХ и Црна Гора још увек нису донеле такву одлуку, а очекује се да то ускоро учине - рекао је Јовановић
Он додаје да су Привредна комора Србије и њен председник Марко Чадеж урадили позитивне ствари у последњих шест месеци и да су формирали чврст оквир за реализацију пројекта "малог Шенгена" грађењем партнерстава са привредним коморама Косова, Албаније, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ, Хрватске и Словеније.
- Пандемија изазвана коронавирусом свакако је успорила практичну реализацију "мини Шенген", а за остваривање овакве иницијативе неопходна је и снажна политичка воља свих актера. Нерешена билатерална питања, духови прошлости, анимозитети, неповерење и несинхронизовано деловање САД и ЕУ додатно успоравају и отежавају реализацију овог пројекта - наводи Јовановић.
Јовановић закључује да се бројни фактори у Европи и свету противе овој иницијативи, јер њиховим интересима не одговара мир, стабилност, поверење и сарадња на Балкану, истинска европеизација овог простора, економски напредак, као и улазак свих држава региона у ЕУ.
