ЗАШТО ЈЕ МЛАДИМА У СРБИЈИ ТЕШКО ДА НАПУСТЕ РОДИТЕЉСКО ГНЕЗДО? Узроци феномена су многобројни, а последице негативне
Према последњим истраживањима Еуростата у 2019. години чак 71,9 одсто младих у Србији, узраста од 18-34 године и даље живи са родитељима
Живот са родитељима и након 30-те у Србији је већ одавно постао нормална појава. Узроци овог феномена су многобројни, а последице које самосталан живот у познијим годинама са собом носи могу негативно да се одразе и на развој каријере.
СВЕ СКУПЉЕ НЕКРЕТНИНЕ У БЕОГРАДУ: У овим деловима града квадрат је и даље испод 2.000 евра!
ДЕЛТА СОЈ КОРОНЕ БАЦИО НЕМАЧКУ ЕКОНОМИЈУ НА КОЛЕНА: Опоравак посебно тежак у три сектора
СРБИЈА ТРЕЋА У СВЕТУ ПО ПРИЛИВУ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА: Пола новца уложено у регион слило се у нашу земљу!
Према последњим истраживањима Еуростата у 2019. години чак 71,9 одсто младих у Србији, узраста од 18-34 године и даље живи са родитељима. Ни у земљама окружења није много боља ситуација - у Хрватској је тај проценат 74,5, Црној Гори 77,8, Македонији 72,3 док је знатно нижи у Словенији, и износи 58 одсто, пише Наташа Седлачек.
Неумољива статистика је поражавајућа посебно када се бројке упореде са неким европским земљама попут Данске, Финске или Шведске у којима свака пета особа ове животне доби живи и даље са родитељима. Да ли је овај проблем културолошке природе, економске ситуације, тржишта рада или комфора?
Помисао на самосталан живот у исто време може бити узбудљива и застрашујућа. Напуштање родитељског гнезда у Србији много је дуготрајнији процес како због добрих прилика за пристојну зараду тако и због менталитета.
- Све зависи од културе, економске и финансијске ситуације, породичне динамике и уопште односа у породици. Идеално је да се особа у двадесетим годинама финансијски и на сваки други начин осамостали, али како живимо у земљи у којој је незапосленост и даље велика, а млади људи често тешко добију прилику да раде послове који им обезбеђују решење свих егзистенцијалних питања, принуђени су да остану у примарној породици и на тај начин смање трошкове - објашњава Мирковић.
Велику незапосленост младих у Србији потврђује и податак Националне службе за запошљавање који показује да је у априлу 2021. године на евиденцији било регистровано 157.639 лица старости од 20-34 година, што је за скоро 5 одсто више у односу на исти период претходне године.
Ана Мирковић наводи да се у свету млади раније осамостаљују док је код нас све чешћа ситуација да су и у касним тридесетим и даље са родитељима.
Како самосталан живот доноси већу одговорност, прецизније планирање организације живота, млади који живе сами раније сазревају, адаптибилнији су на промене и лакше се суочавају са животним изазовима.
- У околностима у којима ми живимо, било би идеално да се сепарација од родитеља деси током или након студија, односно по заснивању радног односа - сматра Мирковић.
Негативна страна напуштања родитељског дома може бити једино то што је особа можда исувише млада да се суочи са појединим тешкоћама у животу. Исто тако, родитељи умеју да буду превише заштитнички настројени према деци што је одлика наше културе.
- Сви млади које ја познајем и са којима сам у честој интеракцији би волели да живе самостално, раде послове за које су се школовали, зарађују онолико новца колико им треба за нормалан живот и финансијски буду потпуно независни. Верујем да је мањи број оних којима је комфорније да остану у "кратким панталонама" што дуже јер неко други води рачуна о свим техничким аспектима живота - набавкама, рачунима, припреми хране…
- Међутим, споро одрастање оставља много трагова који се тичу самосталности, одговорности, доношења одлука, и преузимања ризика - тврди Ана и додаје да је овде економска ситуација лоша, а понуда послова није увек таква да задовољава потребе великог броја младих.
Она каже и да је отуд и логично да се овај тренутак одлаже.
- Мане везујемо и за оне младе који спорије сазревају, велики број обавеза уме да буде фрустрирајућ, а организација свега је исцрпљујућа. Ако се томе дода и гимнастика да се све постигне са минимумом финансијских средстава - самосталан живот може за младе да представља озбиљну препреку и терет.
О способности младе особе да се одвоји од родитеља одлучује, пре свега, економски фактор, а затим и њена интелектиуална, социјална и емоционална зрелост, способност да функционише у друштву и брине се о себи. Према неписаном правилу, девојке брже сазревају па се лакше и отисну из родитељског гнезда. Наша саговорница каже како мисли да је женама мало лакше јер су васпитањем стекле више вештина за самосталан живот и да, ту најчешће мисли на све те неке организационе активности и послове око одржавања сваког домаћинства, пише Инфостуд.
Пут до запослења може да буде трновит. Ипак, највећи проблем младих незапослених особа је недостатак радног искуства, због чега они спадају у једну од угроженијих група на тржишту рада. Но није исто ако ако сте у овој ситуацији, а имате 20 или 30 година.
- Губи се драгоцено време за стицање ванредно важног искуства, зато што су млађе особе пуне елана, радознале, истраживачког духа, а то са годинама уме да нестане или мало опадне. Још један разлог је што све фирме и компаније подразумевају да се има одређено радно искуство. Када ХР одлучује кога ће примити на посао, најчешће одлучи искуство, не само због форме, већ што искуство доноси и самопоуздање, ново знање и однос према послу - појашњава Ана Мартиновић.
