ЗАШТО СЕ АМЕРИКА ЗАЛЕДИЛА И ЧЕКА ЛИ БАЛКАН ИСТА СУДБИНА? Поларни вртлог на прагу Европе, а ево како ћемо ми проћи! (ФОТО, ВИДЕО)
Север САД је залеђен због поларне температуре и ветрова који долазе с Арктика. Такође, најављен је и хладни талас који ће захватити Европу.
Стога се поставља питање како ћемо ми проћи у тој "подели минуса".
Такође, иако се свет смеје на твит америчког председника који је за поларне температуре "окривио" глобално загревање, збивања у САД где је на сређем западу температура и преко - 50, намећу нека важна питања.
Најпре, како пише хрватски портал Index.hr, прво питање је зашто се бележе такви хладни рекорди ако се свет глобално загрева и ако је великих зимских минуса све мање? Друго, посебно занимљиво је могу ли такве екстремне хладноће постати учесталије и у нашем региону.
Над Земљиним половима, како северним, тако и јужним, у вишим деловима атмосфере, у тропосфери и стратосфери, налазе се постојана подручја ниског притиска ваздуха која се називају поларним вортексима, односно вртлозима.
У тим вортексима, због ротације Земље, ваздух кружи у смеру од запада према истоку.
Када говоримо о северној хемисфери, испод северног вортекса налази се маса хладног, густог, арктичког зрака. Место сусрета хладних поларних сувих маса ваздуха с топлим, влажнијим, ближе екватору, назива се поларним фронтом и приближно се протеже на око 60º географске ширине, што значи негде изнад Скандинавског полуострва. Поларни вортекс, чија снага зависи о величини разлика у температурама на половима и на екватору, обично јача зими, а слаби лети јер су зими разлике веће, а лети слабије. Али, с климатским променама Северни пол убрзано се загрева, брже од остатка света.
СУЛУДО! Овако се вода на -50 ИСТЕ СЕКУНДЕ претвара у лед, ЕКСПЕРИМЕНТИ У ЧИКАГУ остављају без текста
Разлог за то је чињеница да се сваке године бела површина леда која рефлектује сунчеву светлост све више смањује, а површина тамног мора које упија сунце повећава. Тако се ствара повратна спрега отапања леда и загравања.
Овакво убрзано загравање Северног пола доводи до смањења разлике у температурама између поларних и тропских крајева, а тиме и до смањења разлике у пристисцима. Због тог слабљења, слаби и поларни вртлог који функционише као својеврсни зид који спречава продоре хладног ваздуха на југ. Он све чешће и све више кривуда као што реке кривудају у низијама, а повремено долази и до његовог распада, углавном на два дела.
Овакве ситуације обично наговештавају нагли пораст температура у стратосфери изнад Северног пола на висинама између 20 и 30 километара. Након распада, један део вртлога и ледених маса арктичког ваздуха обично путује према Канади, а други према Евроазији.
На високим географским ширинама, на којима се налазе Скандинавија и Канада, у таквим околностима долази до јачања антициклона, односно високог ваздушног притиска, што у случају Европе омогућава стварање проходног пута за продор хладног ваздуха из Сибира према југу. Овај ефект посебно се појачава ако је потпомогнут циклонима, односно ниским ваздушним притиском на подручју Средоземља.
Шта чека регион?
Сви се с правом питају, могу ли и Европу, односно наш регион захватити такве поларне температуре, а Index.hr пише да је одговор потврдан.
Европа је последњих деценија углавном била поштеђена изразито великих продора поларних вртлога какви су зими често харали севером САД-а. Међутим, анализа метеоролошких података кроз последње три дееценије показује да се зимски поларни вртлог све више сели на исток – са северозапада САД-а, према североистоку САД-а и даље према Евроазији.
У чему је ствар? У суштини, Земљиним полом постоје два поларна вртлога - један у стратосфери на висини од око 20.000 метара и други у тропосфери на висини између 5.500 и 9.000 метара. Када метеоролози говоре о поларном вртлогу, обично мисле на онај нижи, у тропосфери.
Међутим, студија из 2016. посветила је посебну пажњу стратосферском вртлогу који може имати већи, мада суптилнији утицај на временске прилике на средњим географским ширинама.
Метеоролошки подаци коришћени у анализи показали су да тај вртлог последњих 30 година слаби и путује према истоку. Његово слабљење значи да може јаче кривудати и тако се чак и одцепити од поларних крајева и спустити дубоко према југу, што се може догодити чак и крајем зиме.
Студија је такође утврдила да постоји нека блиска повезаност између смањења арктичких површина под ледом и померања вортекса, али за сада не могу подробније разаснити који би механизам могао бити одговоран за то.
