10 играча који никад нису освојили НБА прстен (ФОТО+ВИДЕО)

10. Адријан Дантли (Јута Џез).

Легенда Јуте Џез, члан Куће славних, Адријан Дантли, 15 сезона је провео у НБА, имао просек од 24.3 поена по мечу и 6 пута се појавио на Ол-стару. „Џезери“ су 2007. године повукли његов дрес, а прилику да освоји шампионат, имао је у сезони 1988/89, када је поражен у седам утакмица против Лејкерса.

9. Бернард Кинг (Њујорк Никс).

Корпулентни бек, играо је 14 сезона за пет различитих екипа у најјачој лиги света, а највећи успех имао је у дресу Њујорк Никса. Он је постао први играч у својој ери, који је постигао 50 и више поена на две узастопне утакмице. Нажалост, повреда колена га је спречила да учини нешто више у својој каријери.

8. Ален Ајверсон (Филаделфија).

Легенда Сиксерса, идол многим љубитељима кошарке, имао је прилике 2001. године да оде у историју, али су Коби и Шек тријумфовали у великом финалу са 4:2. „Одговор“ је током каријере био нерешива енигма за многе чуваре и својим феноменалним потезима, разлог што је пенсилванијска арена увек била дупке пуна.  Ајверсон је 11 пута био учесник Ол-стар викенда и четири пута је понео титулу најбољег стрелца лиге.

7. Реџи Милер (Индијана Пејсерс).

„Праћка“ Пејсерса, Реџи Милер, 18 сезона је носио дрес екипе из Индијанаполиса, а свима је био познат по својим далекометним хицима ван линије за три поена. Тренутно заузима 14. место на листи најбољих стрелаца у историји НБА. Једино финале играо је 2000. године против „Језерџија“, а у каријери је постигао преко 25.000 поена. А, оно што је урадио против Никса, када је постигао 9 поена за свега 8 секунди, остаће дубоко урезано у историји овог спорта.

6. Патрик Јуинг (Њујорк Никс).

„Велики човек“, Патрик Јуинг, је био познат по својој доминацији у рекету, а на листи најбољих блокера лиге налази на шестом мечу (2894, 2.4 по мечу). Јуинг је имао прилике да крунише своју каријеру, али је 1994. године, са својим Никсима поражен од Хјустона.

5. Пит Маравић (Атланта).

„Пиштољ“ Пит Маравић није имао дугачку каријеру, али је зато била веома продуктивна. Драфтован од стране Атланта Хокса 1970., претходно је играо за Луизијана универзитет, за који је бележио 44 поена у просеку на мечу. Једини пут је у редовима Бостона, за који је наступао само једну сезону, играо у финалу Конференције, али је претрпео неуспех од Сиксерса и чувеног Џулијуса Ирвинга.

4. Чарлс Баркли (Финикс Санс).

Један од четири играча који је у историји постигао више од 20.000 поена, ухватио преко 10.000 скокова и 4.000 пута асистирао саиграчима, је легендарни центар Финикса и Филаделфије, број 34, Чарлс Баркли. Данас ради као стручни коментатор, а једном смо имали прилике да га гледамо у финалима, али Летећи Мајкл био је успешнији.

3. Карл Мелоун/Џон Стоктон (Јута Џез).

Укупно 18 сезона су заједно играли у редовима Јуте, 24 пута комбиновано учествовали на Ол-стар сусретима, Џон Стоктон је 9 пута био најбољи асистент лиге и два пута најбољи „крадљивац“. Легендарни „поштар“ са бројем 32, Карл Мелоун, два пута је био најбољи појединац лиге, а оба играча поражена су од већ помињаних Чикаго Булса. У свих 18 сезона успели су да се пласирају у плеј-оф, али је кулминација њиховог пута остала без највише тачке, што их сврстава у најбоља два која никад нису узела прстен.

2. Елџин Бејлор (Лос Анђелес Лејкерс).

Бејлор је најбољи кошаркаш који је остао без овог престижног трофеја. У својој 13-годишњој каријери, чак 8 пута је играо у финалима, а власник је рекорда са највише поена у завршним утакмицама (61).

1. Владе Дивац (Сакременто Кингс).

Актуелни председник Олимпијског комитета Србије, Владе Дивац, заузима навиши степеник ове листе. Бивши репрезентативац Југославије и центар Сакременто Кингса, остаће упамћен као један од најбољих играча са поднебља Европе. Каријеру је почео у екипи Слоге, затим је играо у Партизану, Лејкерсима, Шарлоту, Звезди и Сакраменту. Играо је до 2005. године, а после златне медаље освојене у Индијанаполису, завршио је репрезентативну каријеру. Иако је од 1999 - 2004. године провео у Сакременту, Краљеви су повукли његов дрес са бројем 21.