20 типова путника у ГСП (први део)

                                                                                                             Залутала дама

Она не зна како се тачно откуцава карта. Није се возила превозом 10 година и сваки пут кад погледа кроз прозор чуди се како се Београд изградио, и зачуђено и сетно каже ''Е, кад је ово у Америци било!''. Обично је из Београда, али не зна ни где је ''коњ''. Битно је да напомене неком до себе како је посетила неки познати европски театар, а примитвна родбина је увек била љута што им никад није донела поклон из светских престоница. Познаћете је по лепези, провидном шеширу и малој торби коју грчевито држи, видећи у сваком потенцијалног лопова. Лице јој се грчи јер покушава да сакрије презир над малим људима, који, за разлику од ње не миришу на детерџент Биљана (која јој платно белеше) и дуњу са ормара. 

                                                                                                            Лажне труднице

Оне су уствари само пристојне девојке, које су тек завршиле ручак. Када неко као папрен скочи да им уступи место, када примети избочину у абдоменалном делу, чак се и постиде ( ''јер сви знају шта је радила'') , и да не би довеле себе и љубазног сапутника у непријатну ситуацију, приседну у већ угрејано а иначе хладно седиште и обично јакном прекрије свој измишљени заметак. Остатак путовања замишљено гледају кроз прозор, и заклињу се да ће од сутра бити на дијети, па макар стајале сваки пут у аутобусу.

Душебрижници

Обично се завуку до прозора и ташном препрече пут до стајања у гужви. Како виде мајку са малим дететом или старију особу да закорачи у аутобус, већ пикира жртву, а то обично буде млађа особа, замишљена, са слушалицама у ушима. Онда осипа паљбу како не може да верује да неко може да седи и прави се луд уместо да устане и помогне ''угроженој'' особи и цупка док особа већ трећу секунду није нашла слободно седиште. Уколико нико не устаје, зове у помоћ возача да интервенише  а остатак путовања пљује по омладини. У једном тренутку смучи се и особи за коју је лобирала, па зажали трен кад је ушла у проклети аутобус ( затруднела, остарила, сломила ногу... ). Све време, са не тако удобног али сигурног седишта прича о моралу заједнице. У једном тренутку устаје, схвативши да је промашила станицу и на путу до врата помази дете које је спасла стајања, не тражећи хвала.

                                                                                                          Контролори возача

Они морају да седну тик иза возача и брину за безбедност целог аутобуса. Путнике штите боље од Зеленог зуба, не марећи за свој живот. И док се репортери Ал Џазире шеткају ратним подручјима, наши контролори возача морају да камеру телефона држе стабилно, док возач кривуда зглобни аутобус као лађу на олуји. У њиховим рукама је доказ који се никада неће употребити ни против кога, зато имају огромну одговорност.

- Све сам те снимила, од Сајма причаш! Сад ће ово да иде на јутуб!

Возач се увек много потресе. 

Сноуден из ГСП-а

Никад не жели да седне, јер док стоји има бољи преглед и шире видике. Небитно да ли неком у поруци пишете да касните, или да се сад враћате, њега све занима и све му је занимљиво. Станице зна напамет, околину такође, тако да је сва његова пажња посвећена вама. Његов једини хендикеп је уколико поседујете старији тип телефона, па вам је дисплеј непрегледан и мали.

“Сад углавном носе те велике телефоне, па и да нећу, видим шта куцају - а није да нећу. Избор је различит, имамо viber, скајп, класични смс, а мени је најдражи ипак фејс. Још ако запамтим име и презиме, касније их додам за пријатеља. Са путницима ГСП-а проживљавам и раскиде, и извињења, радост због испита, и хиљаду пута био сведок да је колегиница “крава дебела” хтела неком нешто да смести” - изјавио је за наш портал Сноуден са Дорћола. Ако путујете петицом и двојком, можда зна део вашег инбокса.