7 прегледа који могу да спасу живот мушкарцу

1. Дијабетес - чак и они умерене телесне тежине и активности требају мерити ниво шећера у крви, али и направити тест на оралну подношљивост глукозе. Повишене вредности могу упућивати на настанак дијабетеса, поремећај штитне жлезде, оштећење јетре... Снижене вредности могу упућивати на вирусни хепатитис, оштећење бубрега или пак рак гуштераче, пише амерички Fox њуз.

2. Полно преносиве болести - ни за мушкарце који су годинама у вези са једном партнерком није лоша идеја да се тестирају на полно преносиве болести. Оне могу бити дуго притајене, а да при том наносе трајну штету органима што може узроковати превремену смрт. Сви људи од 16. до 65. године барем једном у животу би се требали тестирати на вирус ХИВ-а и хепатитиса, а више пута ако су имали полни однос без заштите.

3. Индекс телесне масе - иако већини људи ње потребан доктор да би уочили да су се угојили, добро је да вам лекар израчуна индекс телесне масе или БМИ. Нормалним се сматра од 18.5 до 24.9, док све изнад и испод тога доноси већи ризик и потребу за чешћим прегледима.

4. Проверавање холестерола - америчко Удружење за здравље срца саветује да мушкарци након двадесете требају сваких шест година редовно да проверавају ниво холестерола у крви. Доктори кажу да је то важан показатељ стања вена, као и ризика од можданог и срчаног удара. Мушкарци знатно чешће обољевају од срчаних болести, а већина њих успешно се лечи ако са терапијом почну на време.

5. Крвни притисак - попут повишеног холестерола, и висок крвни притисак наноси трајну штету крвним судовима и скраћује живот. Након 18-е, потребно је барем свака два месеца мерити притисак, посебно ако постоји генетска склоност ка тој болести. Код благо повишених вредности крвног притиска ваља смањити унос соли у исхрани, ако је потребно треба и смршати. Код драстичнијих случајева неопходни су и лекови који ће регулисати притисак.

6. Колоноскопија - рак дебелог црева је једна од најчешћих малигних болести, а знатно чешћа је код мушкараца него код жена. Један од разлога за то је што се након појаве симптома мушкарци прекасно јављају лекару, а и ређе одлазе на дијагностичку колоноскопију. Након 50-е на колоноскопију треба ићи редовно, а они са случајевима те болести у породици и раније, већ након 30-е.

7. Преглед простате - сваки трећи мушкарац након 50-е има неки облик хроничне упале простате. Оне могу проузроковати и рак, а редовни прегледи простате и вађење маркера ПСА у крви најбоља су превенција развоја болести. Мушкарци би свакако требали одлазити урологу, у једнакој мери као што жене одлазе гинекологу.