Афера о америчко-немачкој шпијунажи оптерећује владу у Берлину

Ко је када, шта и колико знао и ко, коме и зашто та сазнања није даље проследио - најчешћа су питања у афери БНД у којој сада политичари и из владајуће коалиције и из опозиције захтевају да се ''карте положе на сто'' и свеобухватно објасни улога Канцеларске службе Ангеле Меркел.

Та служба је, изгледа, како су тек недавно сазнали медији, још 2008. и 2010. године игнорисала упозорења о покушају америчке обавештајне агенције НСА да преко немачке БНД шпијунира и европске фирме, попут ''ЕАДС'' и ''Еурокоптера''.

''Парламент у овом моменту мало зна о тој афери'', рекао је данас за телевизију ЗДФ представник одбора за истраживање активности НСА Кристијан Флизек из Социјалдемократске партије (СПД), захтевајући да Канцеларска служба хитно стави на увид том одбору укупна документа.

Слични тонови, уз шпекулације о могућим оставкама у немачкој влади, стигли су и из редова опозиције, где је представник партије Зелени у том одбору Константин фон Ноц нагласио да парламент има контролну функцију и зато мора добити ''честите одговоре''.

Према његовим сазнањима, влади у Берлину је још 2005. године морала бити позната тактита НСА.

Из редова демохришћана, канцеларке Ангеле Меркел, стигла су упозорења о опасностима ''дивљих шпекулација'', а медији јављају да ће Де Мезијер, који је у време 2008. године био шеф Канцеларске службе и под чијом контролом је био рад савезних обавештајних служби, следеће седмице одговарати пред контролним телом Бундестага.

Де Мезијер у међувремену негира да је свесно обмануо парламент када су му постављана питања у вези са сарадњом БНД и НСА и наглашава своју вољу за објашњењем ситуације.

Немачка штампа ових дана опширно пише о шпијунској афери БНД, немачке обавештајне службе која је још 2002. године, после терористичких напада на Америку од 11. септембра, склопила споразум о сарадњи са НСА у борби против тероризма.

Део штампе, пуно јасније од политичара, говори да је зато БНД легално и по налогу НСА шпијунирала, а да сада за то нико не жели да преузме одговорност.

Када је реч о грешкама и аферама, штампа пише о феномену када нико, наводно, не зна тачно како и зашто је дошло до скандала, помињући ту и де Мезијера и указујући да је то неприхватљиво, пошто је један од стубова демократије преузимање одговорности.

Медији оцењују да би за де Мезијера могли да наступе тешки дани и указују на давне америчке жеље да шпијунира европски концерн ''Ербас''.

У медијским извештајима о овој афери, у којима се тражи разјашњавање ситуације и преузимање одговорности, конзервативни ''Франкфуртер алгемајне цајтунг'' упозорава на опрез, без залетања када се оптужује за издају и лажи.