Ебола - болест која коси људске животе
Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је у уторак, 30.септембра, да је број заражених смртоносном еболом премашио 6.000 а да је до сада у западној Африци од те болести умрло више од 3.000 људи.
Научници верују да је вирус отпочео свој смртоносни поход управо унутар граница Гвинеје, децембра 2013. Први потврђени случај био је двогодишњи дечак у селу Мелианду на југоистоку земље. Дете је убрзо умрло, а након њега преминули су и његова мајка, сестра и бака. Вирус се брзо ширио овом земљом – већ у марту 2014, гвинејско министарство здравља обавестило је СЗО да је ебола у тој земљи однела 59 живота. Број смрти од еболе и даље расте.
Либерија
Преко границе Гвинеје, вирус је стигао до Монровије, главног града Либерије, средином јуна. Око месец дана касније, разјарена маса демонстранта напала је центар за изолацију болесника у сиромашном монровијском насељу Вест Поинт, па су власти ставиле целу област под карантин и завеле полицијски час. Чини се да то није било довољно.
Данас је ебола присутна по целом граду. У свим четвртима, свим насељима људи умиру и разбољевају се сваког дана. Чак и уз међународну помоћ и страно медицинско особље, систем је једноставно преоптерећен. У Либерији је до сада од еболе умрло 700 људи и та земља је најтеже погођена вирусом.
Сијера Леоне
Убрзо након избијања епидемије, суседне земље почеле су да скенирају путнике на граничним прелазима и траже знаке грознице. Поједине државе су једноставно забраниле прелазак на своју територију. Средином августа, власти у Либерији наредили су својим оружаним снагама да пуцају на сваког ко покуша да се илегално пребаци преко границе из суседног Сијера Леонеа – државе која се још увек опоравља од грађанског рата током деведесетих. Многе авио-компаније такође су обуставиле своје летове за Фритаун, престоницу Сијера Леонеа.
Нигерија
Власти у Лагосу, намногољуднијем град у Нигерији и економском чворишту западне Африке, пријавиле су први случај еболе 25. јула. Вирус је стигао са пацијентом који је из Монровије, престонице Либерије допутовао у Лагос. Међутим, насупрот властима у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу, чини се да је Нигерија дорасла изазовима смртоносне епидемије. Влада је брзо реаговала на први случај еболе.
Особе у контакту са пацијентом биле су пронађене, проверене и, уколико је то било потребно, стављене у карантин. Успостављен је и кризни центар а на радију и телевизији су без прекида емитоване информације о хигијени и заштити против болести. Ипак, упркос свим тим напорима, ебола је успела да напусти Лагос и да узме живот једног лекара у Порт Хакору, на југу земље.
Демократска Република Конго
Када је министар здравља ове централноафричке земље Феликс Кабанге Нумби обавестио јавност о избијању еболе у провинцији Екватер 24 августа, нагласио је да ти случајеви нису повезани са епидемијом која се проширила по западној Африци. Стручњаци су касније потврдили да је вирус у то земљи другачији, и вероватно и мање опасан. Министар Нумби није позван на кризне договоре у Акри, престоници Гане, које је крајем августа организовала Економска заједница западноафричких држава.
Светска здравствена организација упозорава да се болест и даље шири и да може да пређе границе Либерије, Сијера Леонеа, Гвинеје и Нигерије. „Наравно, придошлице из погођених земаља највероватније ће се појавити у суседним државама. Због тога те суседне државе морају да буду посебно опрезне.
САД
Тексашанин који се вратио из западне Африке први је случај еболе дијагностификоване у Сједињеним Америчким Државама, потврдили су јуче надлежни из Центра за контролу обољења (ЦДЦ), преноси “Јаху њуз”.
Смртоносни вирус еболе шири се попут шумског пожара и прождире све на свом путу. Данашњи статистички подаци показују повећање у броју умрлих (3,338) и инфицираних (7,178) за чак неколико стотина у односу на јуче.
Ебола је откривена 1976. и добила је име по реци која се налази у данашњој Демократској Републици Конго. Ова болест се преноси контактом са излучевинама заражене особе, као што су крв, пљувачка и зној. Од ње је умрло око две трећине оболелих током протекле четири деценије, а у чак две епидемије стопа смртности је била скоро 90 одсто. У најновијој епидемији стопа смртности је око 55 одсто