АЊИНА ИСПОВЕСТ: Напунила сам 40 година - и због једне ОДЛУКЕ ћу се кајати до КРАЈА ЖИВОТА!
Туга која се тешко лечи.
Била сам млада и луда. Чак ни пуно луда, али мало слободнија и нашла сам дечка са 16 година. Млади и напаљени, имали смо секс три пута дневно. Он је пазио, али кондом нам није падао на памет. И тако, могло се очекивати... после четири месеца забављања, закаснила ми је менструација.
Било ми је прерано да се удајем и да рађам, да будем добра супруга и женица, кад сам још била девојчурак. Вешто сам сакрила чињеницу да сам у другом стању. Од свих, и од родитеља и од њега, мог дечка. Пошто сам из малог места, отишла сам код једне рођаке из Београда и уз њену помоћ обавила киретажу. Брзо сам се опоравила, и физички и психички. Младост... Када сам се вратила из Београда, раскинула сам с дечком. Наравно да нисам могла да будем с њим и да чувам тајну коју сам крила - да сам се ослободила нашег детета.
Прочитајте ОВДЕ исповест жене која се удала за зависника од кокаина.
Сада сам удата и имам двоје деце. И прошло је 24 године од абортуса за који само ја знам. Уз обавезе и јурњаву не стижем да пуно размишљам о томе. Али, сваке године крајем априла, сетим се и не могу да не заплачем. Она или он би сада имали 24 године. Можда би моја нерођена ћерка била дипломирани архитекта или кафе куварица, а син фудбалер или професор, као да је битно.
Исплачем се и терам даље. То је живот, избор и одлуке. Због те ћу се заувек кајати.
