Азербејџан за Србију није обична држава
БЕОГРАД - Развој стратешког партнерства Србије и Азербејџана има широке могућности и у будућности се могу очекивати нове странице плодне сарадње две земље, оцењује у изјави првог потпредседника српско-азербејџанске привредне коморе мр Драгана Вујовића.
"У последње време односи две државе настављају да се развијају узлазном путањом, уз снажни развој сарадње на свим нивоима, додаје Вујовић уз напомену да Азербејџан за Србију није обична држава.
"Делегација Министарства одбране предвођена министром одбране Закиром Хасановом боравила је у Србији у фебруару 2014. године. Почетком марта у Београду је одржана седница Међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу између Републике Србије и Републике Азербејџан. Када су у мају Србију задесиле страшне поплаве, Азербејџан је међу првима пружио хуманитарну помоћ у износу од 400.000 евра", каже Вујовић.
У Србији се, како Вујовић напомиње, о Азербејџану доста зна. Прошле године, приликом званичне посете председника Републике Србије Томислава Николића Републици Азербејџан председници две државе потписали су Декларацију о пријатељским односима и стратешком партнерству две републике.
Азербејџан се, као и Србија, налази у важном, али у геополитички осетљивом региону, а изабрао је пут неприступања војним блоковима и активно учествује у Покрету несврстаних.
Он напомиње да у време када се многе друге државе на континенту тек опорављају од последица финансијске кризе економија Азербејџана бележи узлет. За последњих десет година отворено је више од милион нових радних места. Незапосленост износи око пет одсто, а спољни дуг укупно осам одсто БДП.
Овако импресиван развој, наглашава Вујовић, омогућен је захваљујући финансијама које Азербејџан добија од извоза енергената, али и оствареној унутарполитичкој стабилности и разумној потрошњи.
Вујовић оцењује да се Азербејџан, као мултикултурална земља у којој сложно живе представници свих верских и етничких група увек одликовала традицијом религиозне и расне толеранције. Практична примена азербејџанског мултикултурализма је, како наглашава, рестаурација Бајракли џамије у Београду и изградња цркве Свете Петке у Новом Саду.
Вујовић подсећа и на пројекат "Поверење" који је реализован уз подршку Азербејџана под мандатом УН уз помоћ приватних азербејџанских инвестиција у Добоју. Овај пројекат, у вредности од више 40 милиона евра, предвиђа изградњу фабрике за прераду пољопривредних производа под брендом "Босанка", где ће радити представници три етничке групе: Срби, Хрвати и Бошњаци.
"Свеобухватне могућности Азербејџана и Србије отварају широке перспективе за даљу реализацију стратешког партнерства две земље. Дубоко сам уверен да то схватају и саме стране и да ћемо у наредним годинама бити сведоци нових страница плодне сарадње између Србије и Азербејџана", закључује Вујовић.