Батут: Низак ризик ширења еболе
БЕОГРАД - У Либерији, Гвинеји, Сијера Леону и Нигерији влада епидемија еболе, али је ризик по стране држављане који тамо бораве изузетно низак због начина преношења инфекције, који захтева директан контакт са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих, саопштио је данас Институт Батут.
"До сада су у овој епидемији оболеле 1.323 особе, од који је 729 особа умрло. Ризик заражавања постоји код здравствених радника који лече и негују ове пацијенте, ако се не придржавају прописаних мера превенције, које обухватају строгу примену личне заштитне опреме и одговарајућих процедура дезинфекције", наводи се на сајту Батута.
Ебола је тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом, а смртност се креће и до 90 одсто. Епидемије се јављају углавном у забаченим селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума.
Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у хуманој популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих особа, наводи се у саопштењу Инститита за јавно здравље "Др Милан Јовановић- Батут".
Сматра се да су летеће лисице - слепи мишеви који се хране воћем природни резервоар заразе и за сада против ове болести не постоји ниједан специфичан лек, нити вакцина против овог обољења.
Ебола је тешко акутно вирусно обољење обично са изненадном појавом грознице, интензивне слабости, болова у мишићима, главобољом и болом у грлу. Након тога јављају се повраћање, пролив, поремећај функције јетре и бубрега, а у неким случајевима интензивно унутрашње и спољашње крварење.
Ебола се први пут појавила 1976. године у две истовремене епидемије у Судану и Конгу. Након тога, ебола се појавила 1994. године, и од тада се епидемије овог обољења јављају са већом учесталошцу.Највећа епидемија била је забележена у Уганди 2000. године, са 425 случајева оболевања и 224 смртна исхода, а три епидемије су регистроване у 2012. години - једна у Конгу и две у Уганди.