БЕЛОДЕДИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Дејо је заслужио да буде шеста Звездина звезда!

Ко је права шеста Звездина звезда? То питање лебдеће вечно над главама навијача највећег српског Фудбалског клуба. Вечна дилема остаће неразјашњена, пошто је клуб са Маракане одабрао соломонско решење и целу генерацију из Барија прогласио ”шестом Звездином звездом”. Тако је неко од сјајних играча остао ускраћен за незванично највеће признање у нашем фудбалу. После Драгана Стојковића Пиксија, Звездина звезда могао је да буде Дејан Савићевић, по многима најбољи фудбалер те ”златне генерације”, па Дарко Панчев, Роберт Просинечки, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић... Подсетимо то је она генерација која је победила славни Бајерн у Минхену, а више о томе прочитајте ОВДЕ.

- Требао је неко од ових напред да буде шеста Звездина звезда – каже за Србију Данас Миодраг Белодедић, по многима пресудна карика у европском шампионском ланцу.  - Дејо је био фантастичан. Могао је сам да реши сваку утакмицу, само кад има свој дан. Али, Македонац (Дарко Панчев прим аутора) је био права змија за противничке одбране. Жути (Роберт Просинечки) је имап луцидна решења, Југа био претеча модерних задњих везних.  Ма, нема ту слабог места. Сви су били велики асови. Ипак, Дејо је био тип играча којег су навијачи волели. 

- Ја сам био првак са Стеауом и знао сам добро шта значи бити шампион. И кад си други, то се брзо заборави, само шампиони се памте. Имао сам и то искуство и саиграчима говорио да се не задовољавају полуфиналом или финалом, него да иду до краја.

- Сви су тада изјављивали: Имамо шансу да уђемо међу четири најбоље екипе у Европи. Рекао сам им да то није ништа и да се не заносе глупостима, него да пуцају на финале и трофеј. На срећу, испало је на крају по моме.

- Без сумње у Минхену. Мада, иако ја тада нисам играо, треба се сетити чувене утакмице са Миланом на Маракани, кад је магла спасила ”росо-нере.”  Била је то велика најава велике Звезде. Сјајну утакмицу одиграли смо и на "Олд Трафорду" у мечу за Суперкуп Европе, али незаслужено изгубили. И да није било санкција, владали бисмо још неколико година. Али, то је већ билован наше моћи, јер смо играли у "изгнанству", на туђим стадионима као домаћини.

- Тад се променио систем игре у Валенсији. Имали су шест штопера, а ја сам дошао као либеро. Та се улога касније угасила и прешло се на игру без њега.

- Био сам задужен за млађе категорије, а сад сам саветник председника Савеза.

- Мора да се приватизује, али и ту треба бити опрезан. Јер и лоша пиоватизација може да буде проблем, па и да угаси клуб. Црвено-бели морају да праве тим од свог кадра, али и да га задржи дуже време, како би имала резултате. Српски фудбал дотакао је дно, мора нешто да се мења из корена, али и од врха.