БЕОГРАДСКИ КЛАБИНГ: Пет ствари које МРЗИМО у сваком ноћном проводу!

Београд није познат само по боемским кафанама, Калемегдану и две реке, већ је и популарна клаберска дестинација. Београдски клабинг је обавезно искуство за све туристе, али и редовна акција већине младих, па и неких не тако младих Београђана.

1. Долазак на журку после 1

Иако журке почињу око девет или десет сати, једноставно је празно на њима све до један после поноћи. Није јасно шта људи раде пре поноћи, али ово је неко неписано правило које једноставно не излази из моде и нико не зна зашто. Тако да ако хоћемо да будемо “кул”, не гине нам да се наспавамо до 1х и да онда фино улетимо у неки клуб глумећи лудило.

2. Тај чувени списак

Колико год да желимо да испаднемо кул пред девојком или друштвом, не може да нам пође за руком док чекамо да једна тура људи изађе док нама обезбеђење не допусти да уђемо у клуб, а неки силни типови и девојке “ладно” улазе преко реда. Само кажу: “На списку сам”.

3. Обавезна гардероба

Као да није довољно што у сваком клубу морамо да издвојимо најмање 300 динара за једно пиће, увек нас додатно “сморе” на улазу да је остављање обавезно. И плаћање исте, такође.

4. Одношење пића

У клубовима можемо само да сањамо о нормалним дозама нарученог пића, јер је правило да су амбалаже увек најмање могуће, али конобари зато као соколови мотре на дно наше чаше и брзином ветра је склањају пре него што је искапите. И шта онда? Морате да наручите још једно пиће!

5. Сви ти резервисани столови

Заиста, кад год уђемо у неки клуб, обавезно је СВЕ резервисано. Ок, човек би помислио, шта да се ради, стварно људи резервисали. Али после три сата, пола столова стоји празно, док се ми гурамо као у пуној 95-ици ка Борчи, и можемо да будемо сигурни да су ти столови резервисани за неке боље муштерије од нас. Које само не постоје.