БИО САМ РАЊЕН, А ПЛАМЕН МИ ЈЕ ЈЕО КОЖУ: Сећање српског војника из "Тузланске колоне" на 1992. годину!
- По подне је Тузла била пуна људи, шетали су градом и пролазили истом раскрсницом где смо нападнути. Око пола 7 на истој раскрсници није било ни двоје људи – са језом се присећа Миодраг Вукмирица.
- Био сам рањен у ногу и почео да горим. Испао сам из возила и пао на асфалт који је такође био у пламену – причао је Миодраг Вукмирица сећајући се тренутка напада на Тузланску колону 1992. где се налазио.
Успео је да угаси пламен који му је јео кожу тако што се уваљао у земљу оближњег парка, али је одмах потом и заробљен.
-Метком сам погођен у ногу, а од ватре су ми страдале лева страна тела и обе шаке- причао је Миодраг.
СЕЋАЊЕ НА ПОБИЈЕНЕ ВОЈНИКЕ ЈНА: Одржан помен настрадалима у "Тузланској колони"
Он каже како му је од свих рана и ожиљака много теже пало то што се о овом злочину данас не говори. Колико му је овај дан променио живот може да стане у једну реченицу коју је јуче изговорио: „Данас ми је 24. рођендан!".
Био је редовни војник у колони која је изненада нападнута при повлачењу и добро се сећа како је Тузла изгледала 15. маја 1992. године.
- По подне је Тузла била пуна људи, шетали су градом и пролазили истом раскрсницом где смо нападнути. Око пола 7 на истој раскрсници није било ни двоје људи. Птице се нису чуле – са језом се присећа Вукмирица.
Опоравак у тешким условима
Након тога није му било лако. Након рањавања био је збринут 25 дана, да би после тога био у затвору још 35 дана, под врло тешким условима. После 2 месеца је прешао у Републику Српску, а после у Србију.
Такође, напоменуо је и да има много људи из Србије који су преживели ту страхоту, а о томе се више не прича.
-Један мој пријатељ имао је 6 метака у телу и један у устима. Он има једну тужно-лепу причу. Не бих волео да се то заборави – рекао је Вукмирица.
СРПСКА КРВ ЛИЛА ЈЕ ТУЗЛОМ: Војник је лежао потрбушке, а глава му је била смрскана (ВИДЕО)
