Биохемичари из земље и света на конгресу у Београду
БЕОГРАД - Унапређење организације и рада медицинских лабораторија биће једна од тема XIX Конгреса медицинске биохемије и лабораторијске медицине Србије, који почиње у Београду, уз учешће великог броја најпознатијих домаћих и светских стручњака из ове области.
Истичући да се од овог скупа очекује да унапреди свакодневну лабораторијску праксу, проф. др Нада Мајкић-Синг је рекла да је у нашој земљи регистровано око 300 медицинских лабораторија, од којих петнаестак ради по стандардима Акредитационог тела Србије.
"У неким земљама, на пример у Француској, акредитација је обавезна и ми инсистирамо да тако буде и код нас, јер је то гаранција квалитета и уређености система", истакла је она и додала да је посебан проблем то што, према нормативима, немамо довољно кадра у лабораторијама.
Конгрес ће отворити проф. др Збигњев Гацијонг са Медицинског универзитета у Варшави, чија ће предавање о лабораторијској медицини фокусираној на пацијента нагласити нову улогу ове струке у 21. веку, изјавила је проф. др Светлана Игњатовић. Она је рекла да ће се убудуће инсистирати на тимском раду клиничара и запослених у лабораторијама, уз веће укључивање пацијената.
Веома значајна секција биће посвећена генетичким и негенетичким факторима ризика и биомаркерима атеросклерозе, посебно код кардиоваскуларних болести, као и новим маркерима ових обољења.
Потребно је и стварања ефикасније стратегије за коришћење лабораторијских тестова, изјавила је др Игњатовић и као један од примера навела процену да се у свету годишње уради чак 180 милиона анализа ТСХ хормона, које су међу најскупљим "рутинским" ендокринолошким тестовима, додајући да се трага за оптималнијим начином за одређивање функције штитасте жлезде.
