БИРА СЕ КАРАМАРКОВ НАСЛЕДНИК: Ко су кандидати за место председника ХДЗ-а?
Хрватска, најмлађа чланица Европске уније, након пада владе је ушла у врело предизборно лето, а у центру пажње су ових дана кандидатуре за председника најутицајније владајуће ХДЗ након што је Томислав Карамарко поднео оставку.
Кандидатуру је за сада званично најавио само европарламентарац Андреј Пленковић, очекује се кандидатура шефа дипломатије у техничкој влади Мира Ковача, а шпекулише се да би њима конце могла да помрси кандидатура много оспораваног министра културе у одлазећој влади Златка Хасанбеговића. Неизвесност око тога ко ће изаћи на мегдан Пленковићу престаће у среду, када истиче рок за прикупљање пет хиљада потписа за председничку кандидатуру у ХДЗ-у, до када ће се и дефинитивно знати хоће ли се у трци за Карамарковог наследника укључити Хасанбеговић и Миро Ковач, или ће ХДЗ-ов европарламентарац бити једини кандидат на унутарстраначким изборима најављеним за 17. јули.
МАСОВНА ТУЧА У ВОДИЦАМА! Мештани премлатили туристе!
Иако извори из ХДЗ-а кажу да су мале шансе да на тим изборима победи Ковач, те да су Пленковић и он културни људи који неће затровати кампању и поделити странку уочи парламентарних избора, ипак с друге стране има и оних који не искључују ни тај сценарио. Према тој интерпретацији, наиме, било каква конкуренција у трци за шефа странке неизбежно рађа раздор, а то би само два месеца пре суочавања са СДП-ом Зорана МИлановића ионако уздрмани ХДЗ тешко поднео. Да се кандидовао на почетку изборног процеса у ХДЗ-у, Златко Хасанбеговић био би озбиљан противкандидат Пленковићу, пишу медији и указују да је технички министар културе веома популаран у радикалном десном крилу странке и има потенцијал да парира "умереном" Пленковићу.
УСТВАРИ НЕ, АЛИ ЗАПРАВО ДА - Колинда: Хрвати не спадају у "Западни Балкан"
Отежавајућа му је околност то што припада Карамарковој струји као и то што га не подржава заменик председника странке Милијан Бркић. Стога, како се наводи, у ХДЗ-у процењују да он одуговлачи с објавом своје одлуке не би ли себи подигао цену уочи новог преслагивања моћи у странци, а да сам нема амбиција у овом тренутку да уђе у председничку трку. Неизвесно је и да ли ће одлазећи премијер Тихомир Орешковић остати у политици, односно да ли ће одлучити да на изборима наступи заједно са Мостом независних листа на чијем челу је потпредседник владе Божо Петров.
ДАНАС СЕ СЕЋАМО ЈАДОВНА 1941: На најсвирепије начине побијено 40.000 СРБА! (ФОТО)
У међувремену Бечки институт за међународне економске студије (WIW) је сачинио анализу у којој стоји да је чланство Хрватске у Европској унији донело бројне користи, али да само по себи није решило нагомилане економске проблеме, већ је за тако нешто потребан већи и издушнији ангажман националних власти. У делу који се бави Хрватском, стручњаци WIIW-a, између осталог, оцењују да хрватску политичку сцену карактерише парализујућа подела на два политичка блока - један предвођен ХДЗ-ом, а други СДП-ом. Међу њима, закључују, у економској политици нема већих разлика, а главна кост раздора између, условно речено, црвених и црних у хрватској политици и даље је однос према Другом светском рату и постратном периоду.
ОДАБРАЛИ ЗАНИМЉИВ ДАТУМ: Хрвати поново на биралишта "11. септембра"
Док се две водеће хрватске странке свађају око тих питања, економија земље, иза које је шест година рецесије, наставља да тапка у месту, а последњих годину и по, врло споро креће напред. Произлази, наиме, да је Хрватска и даље при самом дну лествице ЕУ по развијености и стандарду, пренели су хрватски медији. Хрватски економисти, додаје се, слажу се с оценом WIIW-a да је поларизована политика оптерећење реформском процесу, но не прихватају све мере које нуде стручњаци WIIW-a.
- Они на Хрватску као да гледају 'хеликоптерски'. Шта ако дође до стварања велике коалиције?! - пита неименовани саговорник Јутарњег листа који предвиђа да ће у фокусу ове предизборне кампање идеолошке поделе бити мање изражене.
Да је политичка сцена Хрватске слаже се бивши председник Иво Јосиповић који за то криви ХДЗ и каже да је та странка први пут проговорила о тим темама - од Кевиних јама, лустрације, Другог светског рата, ревизије историје.
- Међутим те се теме неће изгубити, јер расправе о прошлости нису само расправе о прошлости. У расправама о фашизму и антифашизму ломе се неке битне цивилизацијске теме - казао је Јосиповић.
ПУПОВАЦ: Хрватска се вратила на антисрпску кампању, искључила Србе и друге мањине из свог програма!
Он истиче да се друштво мора суочити с чињеницом да је било погрешно служити Хитлеру и Мусолинију, поготово зато што то у данашње време повлачи и однос према мањинама и другим демократским вредностима. Признаје да је било догађаја и на победничкој страни, али друштво мора да апстрахује оно што се догађало да би закључило да је антифашизам једна од највећих вредности, као што је, како каже, вредан и Домовински рат. Јосиповић сматра да у фокус кампање треба вратити привредне промене и мере за отварање радних места, али наглашава и да је расправа о радним местима немогућа без расправе о структурним реформама, регионализацији, правосуђу и државној управи, у којој је превладао клијентелизам.
ХОФЕР ЈЕ УЗ СРБЕ! Ево како потенцијални председник Аустрије подржава нашу земљу
