БИТКА ЗА БЕОГРАД: Крај 1.287 дана дуге окупације главног града Краљевине (ФОТО)

Позната још и као "Београдска офанзива", операција ослобођења главног града Југославије трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем.

Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Групи армија Србија тежак пораз, ослободиле су Београд и велики део Србије.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Краљевине Југославије, који је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије.

Почетак операције

Са војно-стратешког становишта, Србија је представља кључну област Балкана, јер кроз Дунавску, Моравску и Ибарску долину пролазе најважније саобраћајнице. 

У Београду је био смештен немачки штаб Команде југоистока. Под његовом командом налазиле су се две крупне оперативне формације: Друга оклопна армија (Немачка) у Југославији (без Словеније), и Група армија Е у Грчкој, свака са преко 300.000 војника јачине. Такође, Команда југоистока располагала је полицијско-заштитним и сателитским трупама под командом генерала Фелбера у Србији.

НОВЈ је у Србији имала на располагању 5 дивизија и већи број самосталних бригада и партизанских одреда. Радило се углавном о новоформираним јединицама, недовољно попуњеним, веома оскудно опремљеним и са малим борбеним искуством. Ове јединице су ипак представљале значајну претњу виталним комуникацијама.

План за напад који је направио штаб Трећег украјинског фронта одликовао се максимално рационалним коришћењем распореда борбених ресурса Црвене армије и НОВЈ:

• Ојачани стрељачки корпуси добили су задатак да фронтално потискују у уништавају Немце.
• За то време требало је да из дубоке позадине прикривено буде довучен 4. гардијски механизовани корпус, и да, кроз брешу коју ће му циљано отворити пешадијске снаге, усиљеним маршем форсира Велику Мораву, и на тај начин у Шумадији, спојивши се са прикупљеним снагама НОВЈ, формира надмоћну оклопно-механизовану пешадијску борбену групу.

Са немачке стране, у борбама за Београд учествовале су две групације: у самом граду и околини била је распоређена борбена група "Шнекенбургер", названа по команданту генералу Вилију Шнекенбургеру. Укупна јачина немачке комбиноване одрбане износила је близу 20.000 људи, 40 тенкова и око 170 топова и минобацача.

Ток битке

Операције је почела 12. а већ 14. октобра 1944. године Београдска операција улази у завршну фазу. На ободу града из свих праваца концентрисале су се нападне снаге: јединица НОВЈ у комбинацији  са деловима оклопних и механизованих јединица Црвене армије.

Током 14. и 15. октобра већи део града био је ослобођен. Непријатељ се држао само у његовом северозападном делу, на линији: железничка станица "Дунав" — Ботаничка башта — Народна скупштина — Теразије — блок зграда министарстава — Главна железничка станица, као и на Чукарици, где су немачке јединице биле одсечене од својих снага у граду.

Током 17. и 18. октобра, продирући у правцу Калемегдана, 8. бригада 1. пролетерске дивизије, заједно с јединицама Црвене армије, дошла је до зграде "Албанија", а Прва пролетерска бригада освојила је зграду Народног позоришта и Ратнички дом. Борбе су се водиле из улице у улицу, од куће до куће, и унутар зграда.

До краја дана 18. октобра, после жестоких петодневних уличних борби, непријатељ је у граду био притиснут ка Сави. А у ноћи између 19. и 20. октобра заузета је зграда "Албанија", у то време највиша у Београду. Борац Младен Петровић је, ризикујући живот, на згради истакао тробојку с црвеном петокраком.

У зору 20. октобра преостале немачке снаге из Београда ужурбано су се повлачиле преко савског моста на леву обалу, ометани од совјетске авијације и артиљерије. 

Слобода

Двадесетог октобра, након шестодневних тешких борби, Београд је био коначно слободан. Мноштво грађана изашло је на улице да би одушевљено поздравило ослободиоце.

У борбама за ослобођење Београда од 14. до 20. октобра погинула су 2.953 борца НОВЈ и око 960 црвеноармејаца. Већина погинулих бораца сахрањена је на Гробљу ослободилаца Београда. 

Орденима и медаљама Совјетског Савеза за подвиге током операција одликовано је око 300 бораца НОВЈ.

Немачке оружане снаге имале су око 15.000 погинулих, међу којима обојица командујућих генерала, и око 9.000 заробљених. Према званичним информацијама поводом 10 година Београдске операције, немачке снаге су имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.